U „Doktorovoj kuli” obeleženo 157 godina psihijatrije u Srbiji

Otvaranju izložbe u kući koja datira iz 1824. godine, a u kojoj je otvorena prva psihijatrijska klinika u Srbiji, prisustvovali su i državni sekretar Ministarstva zdravlja prof. dr Vladimir Đukić, lekari i osoblje Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević”, predstavnici gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture, Muzeja nauke i tehnike, a među gostima je bio i dr Stiven Štal, profesor Kalifornijskog fakulteta i vanredni profesor na Kembridžu. Ova uvodna izložba, pod nazivom „Od doma za s’uma sišavše do Klinike za psihijatrijske bolesti dr Laza Lazarević”, ima za cilj da se, nakon rekonstrukcije „Doktorove kuće”, u ovom objektu otvori i Muzej psihijatrije.

Sandra Pantelić istakla je da su prioritet Grada Beograda njegovi građani, a briga o zdravlju građana prioritet svih prioriteta. Zato činimo sve da se poboljša njihov kvalitet života u svim oblastima i na tome ćemo insistirati i ubuduće, naglasila je ona.

– Podsećam da su Grad Beograd, Ministarstvo zdravlja i Klinika za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević” zajedničkim angažmanom otvorili Centar za mentalno zdravlje u „Beograđanki”. Kroz taj centar prošlo je više od 3.000 građana, od čega su se njih 864 prvi put obratili lekarima iz ove zdravstvene oblasti. Građanima je tako omogućeno da na ovom mestu potraže pomoć psihoteraperuta i što je najvažnije bez uputa, bez zakazivanja i besplatno. Naša ideja je da u narednom periodu otvorimo još dva centra za mentalno zdravlje, najverovatnije na teritorijama opština Savski venac i Palilula. Vodimo takođe i preventivnu kampanju, odnosno održavanje radionica i upoznavanje građana sa tim koliko je bitno da vode računa o svom mentalnom zdravlju. Prošla dekada je od Svetske zdravstvene organizacije proglašena za dekadu borbe protiv stigmatizacije psihijatrije, a mi smo se tome pridružili. Jedan od načina te borbe jeste i otvaranje ovakvih centara za mentalno zdravlje – istakla je Sandra Pantelić.

Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Vladimir Đukić istakao je da otvaranje Muzeja psihijatrije predstavlja finale sastanka o kliničkoj psihijatriji u Srbiji.

– Srpska psihijatrija predstavlja ponos zdravstvenog sistema i ovakav muzej govori da nismo postali juče, a da se nećemo zadovoljiti ni onim što imamo danas. Istorija srpske medicine počinje odavno i smatram da drugi imaju šta da nauče od nas – poručio je Đukić.

Autorka muzejske postavke Jelena Simić Jovanović, iz Muzeja nauke i tehnike, istakla je da će budući Muzej psihijatrije predstavljati razvoj ove medicinske nauke u Srbiji, ali da takođe predstavlja i istoriju ljudskih života u trajanju od više od 150 godina.

Govoreći o objektu „Doktorove kule”, Jelena Vesković iz gradskog Zavoda za zaštitu spomenika podsetila je da je to objekat koji predstavlja jedan od najznačajnijih spomenika kulture u Srbiji. Ona je istakla da je ovaj zavod formirao stručni tim konzervatora koji će raditi na rekonstrukciji i revitalizaciji zdanja.

Profesor Stiven Štal istakao je da mu je velika čast da prisustvuje ovom događaju i naglasio da je na početku psihijatrija kao nauka u Srbiji bila u velikoj prednosti u odnosu na SAD.

– Veoma je zanimljivo učiti od vas i mislim da je veoma važno da imate Muzej psihijatrije. Ovo je mesto rođenja te nauke u Srbiji i zato mi je velika čast da danas budem zajedno sa vama i budem jedan od prvih posetilaca. Možemo da učimo jedni od drugih, a odmah vam mogu reći da se vaši pacijenti u Srbiji tretiraju mnogo bolje nego u SAD – rekao je profesor Štal.

Objekat „Doktorova kula” izgrađena je 1824. godine kao letnjikovac dr Vite Romite, Italijana koji je bio u službi kneza Miloša Obrenovića kao jedan od prvih školovanih lekara u obnovljenoj Srbiji. Od svog osnivanja, Klinika za psihijatrijske bolesti koristi ovo zdanje, koje danas ima status spomenika kulture od velikog značaja.

U holu te istorijske zgrade priređena je izložba kojom se kroz pet tematskih celina predstavljaju osnivanje i značaj klinike, počeci psihijatrije u Srbiji, najzastupljenija oboljenja, nekadašnje metode lečenja, ličnosti upravnika, lekara i drugog osoblja. Na osnovu arhivskih dokumenata, u prvom redu istorija bolesti, ličnih zapisa i pisama, predstavljene su i ličnosti pojedinih bolesnika. Po prvi put se izlažu i predmeti iz muzejske zbirke klinike, medicinski instrumenti, aparati, predmeti korišćeni u radno-okupacionoj terapiji, kao i dokumentacija, lični predmeti i rukotvorine bolesnika i pacijenata.

Izložba će biti otvorena do 31. oktobra, svakog dana, uključujući i dane vikenda od 10 do 17 časova.