Udruženje ljubitelja železnice: „Vila Banjica“ zahteva tramvaj i bulevare

Voždovcu nedostaje i komunalna, i saobraćajna, zdravstvena i sva ostala infrastruktura, koja nije razvijana u borbi dosadašnjih investitora za novim kvadratima. Sa gradnjom Naselja Stepa Stepanović je propuštena šansa da se isprave ti problemi. Odnosno, ostao nam je gorak ukus pogoršanja urbanističkog haosa Voždovca. Stanari nisu dobili obećane vrtiće, tržni centar, pijacu, zdravstvenu stanicu, a širenje već ranije zagušene saobraćjne mreže nije ni obećano. Tada smo krajem 2013. predložili Građevinskoj direkciji Srbije njima isplativo rešenje: tramvaj za Stepu i Kumodraž. U tom slučaju bi razlika u tržišnoj vrednosti nekretnina višestruko premašila obim potrebnih dodatnih ulaganja. Dok se uz tramvaj poslovni prostori razvijaju i na spratovima, GDS dan danas ne može prodati sve lokale u prizemlju! „Vila Banjica“ je šansa da ne ponovimo dosadašnje greške na štetu i kupaca, i Voždovčana, i investitora.

Zašto tramvaj za Jajince?

Ako bi računali na to da će se svi stanovnici novog naselja koristiti isključivo automobilom, bio bi potreban još jedan par bulevarskih traka sve do Slavije. Neisplativo je porušiti sve zgrade uzput, da bi se napravio „Novi Beograd na Voždovcu i Vračaru“. Sa te strane saobraćajnom politikom je već sada neophodno na pravcu Jajinci-Slavija dati prioritet transportu koji efikasno koristi ulični prostor: javnom prevozu i biciklima. Bulevarska mreža se može širiti ka periferiji ka Obilaznici, ali čak i sa bočnom (predgrađe-predgrađe) putnom mrežom se mogu očekivati ozbiljne poteškoće u razvoju zbog nasleđa neplanske gradnje. Investitor iz Kine sigurno neće čekati 30 i više godina da se izgradi metro do Jajinaca. Jedino se tramvaj trenutno kreće bez poteškoća i značajnih usporenja ka centru Beograda. Za razliku od autobusa, moguće je korišćenje dugih duplih zglobnih tramvaja, tramvaj je ekonomičniji i ne zagađuje vazduh. Tramvaj je takođe element urbanog identiteta koji definiše zone razvoja poslovnih sadržaja. Zbog nerazvijenosti tramvajske mreže, deo Voždovca gde je tramvaj je prenatrpan poslovnim sadržajima, dok je na ostatak Voždovca „spavaonica“. Razvoj novih poslovnih zona je interes i Voždovca i investitora. Osim bolje pristupačnosti naselju, tramvaj omogućava budućim stanarima i znatno bolje mogućnosti razvoja privatnog biznisa u granicama samog novog naselja „Vila Banjica“.

Kuda tramvaj?

Potrebno je da počne od kraja Bebelove duž Bulevara oslobođenja i Bulevara JNA uz širenje tih ulica do samog naselja. Dalje po obodu naselja ka Lisičijem potoku. Potrebno je rekonstruisati Pere Velimirovića tako da se tuda tramvaj vezuje na postojeći krak tramvajske mreže za Kneževac. Pravac tramvaja za Kneževac je predviđen za sistem brzi travaj u okviru rekonstrukcije Bulevara Patrijarha Pavla. Cilj je obezbediti vezu od  17 minuta vožnje tramvajem u špicu do Slavije i Novog Beograda.

Šta treba da obuhvata nova infrastruktura

Predložena nova infrastruktura u okviru javno-privatnog partnerstva obuhvata:

• Tramvaj od Banjice do Košutnjaka preko „Vile Banjica“ i Lisičijeg potoka.
• Biciklistički koridori od Vile Banjice ka Autokomandi i Mostu na Adi.
• Proširenje Bulevara oslobođenja od Trošarine do „Vile Banjice“.
• Nastavak bulevara uz jug „Vile Banjica“ ka razvojnoj zoni Jelezovac.
• Veza Banjice 2 i Kumodraža 2 putem sa 1+1 trakom.
• Veza „Vile Banjica“ sa Miljakovcem 2 putem sa 1+1 trakom.
• Veza „Vile Banjica“ sa Lisičijim potokom putem sa 1+1 trakom

Šta je od ulične mreže još potrebno?

Sam Bulevar oslobođenja i Bulevar JNA je potrebno proširiti sve do samog naselja, sa 2+2 saobraćajne trake, tramvajskim bašticama, drvoredima i biciklističkom stazom. To bi zahtevalo i otkup dela kuća uz put. Ali, investitor ima mogućnost da kuće direktno zameni za nove u novom naselju, građene po vrlo visokim standardima. Dodatno je važno kompletirati biciklistički koridor sve do Autokomande van automobilskog kolovoza. Kako od Save Maškovića do Obilaznice čitavih 6 kilometara ne postoji ni jedna glavna poprečna ulica, potrebno je spojiti Banjicu 2 sa Kumodražom 2 pravcem Slobodana Jovića. Tu je takođe dovoljno zameniti za kuće u „Vila Banjica“ i porušiti tek nekoliko kuća, a minimum je 1+1 saobraćajna traka sa trotoarima, biciklističkom stazom, drvoredom i autobuskim nišama. Treća važna veza je sa Lisičijim potokom profila 1+1, zajedno sa tramvajskom vezom, i vezom sa Topčiderskim biciklističkim koridorom. Četvrta veza je potrebna sa Miljakovcem 2. Uz obod samog naselja Rasadnik je potreban bulevar, koji bi se u budućnosti nadovezao na Petlju Jajinci na obilaznici.  Na raskrsnici sa Bebelovom, Paunovom i na samom ulazu u naselje se preporučuju kružni tokovi sa prolaskom tramvaja kroz sredinu. Generalno veća primena kružnih tokova sa ciljem ubrzanja tramvaja i povećanja bezbednosti.

Ko bi i zašto to platio?

Saobraćajna pozicija sa posebnim osvrtom na javni prevoz je ključni faktor koji utiče na potražnju za stanovima i cenu nekretnina. Najznačajnije tržište za investitora je srednja klasa, kojoj je važan dobar pristup kako kolima, tako i javnim prevozom. Red cene dodatnih ulaganja investitora u dodatnu infrastrukturu je oko 100 evra po kvadratu novogradnje, ali uticaj na prodajnu cenu je preko 200 evra po kvadratnom metru. Posebno važno tržište za investitora je poslovni prostor dostupan i kolima i tramvajem. Investitor je prepoznao deo tržišta ljudi koji su spremni da plate više za izolovanost i mir, ali tramvaj, bulevar i poslovni sadržaji na samom obodu naselja to ne ometaju. Potencijalna nova zona investiranja za investitora je Jelezovac, a tada se ta zona može nadovezati na već izgrađenu infrastrukturu do „Vila Banjica“.

Autor je diplomirani inženjer saobraćaja