Umesto za sirotinju, vlast novac rasipa na jarbole

Projekat izgradnje jednog velikog i 30 manjih jarbola koji će nositi srpske zastave, od kojih prvi, veliki, treba da bude postavljen u parku Ušće, poskupeo je od prethodnog saziva gradske vlasti do aktuelnog sa 360 na 406 miliona dinara. Obrazloženje za promenu cene, uz objašnjenje da ovakav projekat znaju da vode samo strane kompanije, dao je zamenik gradonačelnika Goran Vesić. On je rekao da je to „zato što je sada odvojeno, odvojeno je u dve godine. Jedne godine, znači, ove godine kad će da se plati projektovanje, a sledeće godine će se raditi i izrada jarbola“, objasnio je Vesić. Uz to, kako je dodao, izrada projekta je donacija firme Energoprojekt, što računicu za poskupljenje čini još nejasnijom.

To napominje i Nikola Jovanović, potpredsednik Narodne stranke i zamenik šefa odborničke grupe „Savez za Srbiju“ u Skupštini Beograda, ističući da je po prvoj računici cena jarbola bila 200 miliona dinara.

– Možda je zamenik gradonačelnika odlučio da i u jarbol ugradi zvučnike, kao u fontanu na Slaviji. Šalu na stranu, odgovorno tvrdim da je reč o klasičnom izvlačenju para iz budžeta Beograda, kroz besmislen posao od kojeg će korist jedino imati privilegovani pojedinci bliski vlasti. Za tih 3,5 miliona evra mogao je da se uradi jedan kompletan dom zdravlja u Beogradu, ili tri vrtića, naglasio je Jovanović. On je istakao i da svakako podržava ideju podizanja srpske zastave, ali da ona može da se okači i na pilon Mosta na Adi, što ne bi koštalo ništa, ali tako „niko ne bi mogao da se ugrađuje“, zaključio je Jovanović.

Dok opozicija upućuje kritike na račun ovog i brojnih drugih projekata, stručnjaci sa žaljenjem zaključuju da je postalo iluzorno i komentarisati način na kojim se prestonicom upravlja, kako se gradi i razvija.

Tako i arhitekta Dragoljub Bakić naglašava da ne vredi ozbiljno komentarisati neozbiljne stvari i besmislene odluke koje se donose za grad.

– Kod nas nema više urbanizma jer nema javnog interesa. Beograd ima ozbiljne probleme a sada imamo jednog neozbiljnog gradonačelnika koji ne shvata da je upravljanje gradom nauka. Umesto da se završava obilaznica, klinički centar, kanalizacija ili problem šinskog saobraćaja, mi se bavimo jarbolima i gondolama. To nije urbanizam, to je populizam, naglasio je Bakić.

Uz to, u računici za poskupljenje nema ni ekonomske logike, ukazuje savetnik za strana ulaganja Mahmut Bušatlija, dodajući ironično da bi trebalo da kupimo odmah 50 komada, dok ne poskupe još.

– E pa, u kapitalizmu se sve plaća, čak i popusti. Čim smo mi krenuli u taj projekat svet je video da je to izlaz iz krize pa su svi navalili na jednog jedinog proizvođača jarbola. To će sad još da poskupi, biće skuplji i od one jelke. Sve bi to bilo smešno da nije tuga što živimo u zemlji u kojoj je školstvo nikakvo, socijalna i zdravstvena zaštita loša, i sad se rasipaju jarbolima, fontanama, Beogradom na vodi, podseća Bušatlija.

Na upit da nam objasni kako je moguće da je cena jarbola poskupela iako je projekat donacija, iz kabineta zamenika gradonačelnika nismo dobili odgovor.

Još rasvete, uprkos „dokonim kritičarima“

Dok se kritike zbog troškova za jarbole ne stišavaju, Grad Beograd raspisao je tender u vrednosti od 300 miliona dinara za nabavku novog kontingenta novogodišnje rasvete koja je već postala kontroverzna zbog paprenih cifri koje se iz budžeta prestonice za nju izdvajaju. Kritike, ipak, ne zanimaju gradsku vlast, kako je juče rekao zamenik gradonačelnika Goran Vesić, jer su one „bespredmetne“, a grad prihoduje od turizma zahvaljujući – upravo rasveti. Vesić je rekao da ne sumnja da će se i povodom ovog tendera javiti dokoni kritičari koji sede po ceo dan po kafićima, ništa ne rade i kritikuju sve što se radi u gradu. „Ubedljiva većina građana Beograda podržava uređivanje grada, što se vidi i po posetama na{im manifestacijama tako da nas te bespredmetne kritike ljudi koji su protiv toga da se naš grad uređuje ne interesuju“, kazao je Vesić.