Vazduh ne sme da se vidi i da smrdi, šta se preduzima da se ovaj problem reši

Poslednjih dana širom Srbije vazduh može da se vidi golim okom i da se namiriše. Pre nekoliko dana, koncentracija zagađujućih čestica u Beogradu bila je tolika da je glavni grad Srbije svrstan među pet najzagađenijih na svetu.

Gradski zavod za javno zdravlje upozorio je tada građane da smanje fizičku aktivnost i boravak na otvorenom, a poseban oprez preporučili su osetljivim grupama, hroničnim bolesnicima, starim osobama i deci.

Andrej Šoštarić, načelnik jedinice za ispitivanje kvaliteta vazduha iz Gradskog zavoda za javno zdravlje, kaže za RTS da kvalitet vazduha zimi najviše diktiraju meteorološki uslovi, dok su ostali faktori – poput saobraćaja – uglavnom konstantni.

Temperaturne inverzije i vetar, odnosno odsustvo vetra, mogu napraviti problem.

Šoštarić navodi da Gradski zavod za javno zdravlje ima 15 automatskih mernih stanica koje prikupljaju podatke u realnom vremenu.

„Svi podaci se kontinualno slivaju u centralni računar Zavoda, računa se indeks kvaliteta vazduha i na satnom nivou objavljuje na stranici Beoeko i tako obaveštavamo građane“, kaže Šoštarić za Radio-televiziju Srbije, dodajući da će tokom ove godine u Beogradu biti instalirano još 15 automatskih mernih stanica.

Šoštarić navodi da se trenutno ne raspolaže alatima koji mogu da predvide kakav će biti kvalitet vazduha, ali plan je da se razviju.

„Plan je da se na osnovu veštačke inteligencije razviju programi koji će dati precizna predviđanja, na tome se radi. Treba da ukrstite podatke npr. 10 godina unazad sa meteorološkim podacima i da dobijete zavisnost koja će dati pouzdanu predikciju. Nadam se da će to biti u narednih godinu ili dve“, ističe načelnik jedinice za ispitivanje kvaliteta vazduha u Gradskom zavodu.

Kada je reč o individualnim ložištima, Šoštarić ukazuje na to da su predviđene subvencije za promenu kotlova, za priključak na gasovod i toplovod, kao i za zamenu stolarije.