Otvaranjem obnovljenog tornja na Avali, ova planina, ponovo je postala interesantna za goste Beograda. Mnogi, međutim i ne znaju da je Avala prava riznica kulturno istorijskog nasleđa Srbije i da je zaštićeni predeo izuzetnih odlika. Za ljubitelje prirode, Avala je prava oaza, a od Beograda je udaljena svega 15 kilometara.
Kako bi se Beograđani, ali i sve brojniji turisti srpske prestonice bolje upoznali sa lepotama koje se kriju na obodima grada, u beogradskim bregovima, šumama i zaštićenim prirodnim dobrima, a ima ih preko 80, Turistička organizacija Beograda u saradnji sa Planinarskim savezom Srbije i Sekretarijatom za zaštitu životne sredine pokrenula je rekreativne ture van grada, a jedna od njih je i izlet na Avalu.
– Danas je zaštita predela sve prisutniji pojam u svetu. Više se ne štiti po jedan spomenik ili drvo, već kompletni prirodni predeli sa očuvanim prirodnim, kulturno istorijskim i urbanim vrednostima. Beograd jeste evropski predeo, i može da se posmatra samostalno ili kao jedan u nizu predela. Izuzetnu vrednost imaju predeo pobrđa Avale i Kosmaja, Barajevskih šuma i slično, gde su smešteni antički rudnici, gde postoje vredni kulturni ostaci i etno nasleđe. Sa druge strane su prelepi predeli Grocke, priobalje Dunava, predeli reke Save i savskih ada i Ušće. Sve bi to moglo da bude obuhvaćeno ovim projektom, koga smo nazvali – Bregovi Beograda. Za početak, svake druge nedelje u mesecu kreće turističko rekreativna tura na Avalu, a svake treće sa planinarskim vodičima tura kroz „Zeleni šal Beograda“ (Hajd park, Topčider, Košutnjak) – priča za Danas Branislav Božović, sekretar Planinarskog saveza Srbije i nekadašnji gradski sekretar za zaštitu životne sredine.
Prva tura na Avalu organizovana je u okviru manifestacije Dani Beograda, kada je 60 Beograđana, različitog uzrasta krenulo u pohod na ovu planinu visoku 506 metara. Od devet sati, sa Slavije na uglu Birčaninove i Katićeve ulice autobus vozi turiste do podnožja Avale, odakle oni nastavljaju pešaka u pratnji vodiča. Tura košta 300 dinara, traje do 15 sati. Za to vreme posetioci će obići spomen park Jajinci, Rasadnik Avala, izvor česmu Sakinac, Avalski toranj, Planinarski dom, Mitrovićev dom, spomenik sovjetskim vojnim veteranima, Hotel Avalu, spomenik Neznanom junaku, videće ostatke starog rudarskog okna Zvečara, česmu hladne vode, Planinarski dom Čarapićev brest, spomen obeležje Vasi Čarapiću.
– Avala je pogodna za niz aktivnosti kao što su planinarske šetnje, orijentiring, vožnja biciklima po šumama, tamo se održavaju i planinarsko ekološke škole za decu. Avala jeste a i biće jedna izvanredna učionica o prirodi, kulturi, istoriji ali i o informatici, jer će toranj biti opremljen najmodernijim instrumentima elektronike i informatike. To će biti mali tehnološki park – dodaje Božović.
Oni koji su zainteresovani da upoznaju lepote Avale, informacije o ovoj turističkoj turi mogu da dobiju na telefon Planinarskog saveza Srbije 2642 065. Prodaja karata je u TIC Terazije, podzemni prolaz kod Palate Albanije.
Bogato nasleđe
Ime „avala“ potiče od arapske reči havala, što znači vidikovac. Još u rimsko doba na vrhu ove planine postojalo je vojničko utvrđenje, kao i rudarska kolonija. Na tom mestu je u srednjem veku bio srpski stari grad Žrnov. Njegove ruševine uklonjene su 1934. godine i tu je podignut Spomenik Neznanom junaku. Posebno je bogata njena rudarska prošlost. Na Avali je 1859. godine otkriven novi mineral nazvan Avalit.
Miloš Obrenović zaštitio šumu
Naš čuveni botaničar Josif Pančić, upozorio je 1856. nadležno Ministarstvo da je Avala ugrožena sečom šume i da će nestati biljni svet. Tri godine kasnije knez Miloš Obrenović doneo naredbu da se Avala „zagradi“ i tako spase od zaborava i ne doživi sudbinu bogatih šuma Šumadije, koje su proređene i uništene ratovima i naseljavanjima. U šumama Avale danas raste 597 biljnih vrsta i više od 60 vrsta ptica.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
