BBC: Beogradska „sitnoglava“ statua Gagarina izazvala zaprepašćenje

Spomenik Juriju Gagarinu, koji su gradske vlasti postavile u ponedeljak na Novom Beogradu, a koji je trebalo, sudeći po datumu uklesanom na postamentu, da svečano otkriju sutra, na godišnjicu Gagarinovog poletanja u svemir 1961, zbog burnih reakcija javnosti uklonjen je danas oko 14 časova.

Naime, bista Juriju Aleksejeviču Gagarinu, sovjetskom kosmonautu koji je prvi poleteo u svemir, osvanula je u ponedeljak na travnatoj površini na uglu ulice koja nosi njegovo ime, kod tržnog centra „Piramida“. Spomenik se sastoji od ogromnog pravougaonog postamenta na čijem vrhu je minijaturna glava. Pa ukoliko zaželite bliže da osmotrite Gagarina, većina ljudi prosečne visine može da mu vidi samo – čelo. Verovatno zbog neshvatljivih proporcija, ova bista izazvala je salvu reakcija građana. Na društvenim mrežama pojavila se bujica komentara, u rasponu od smeha do zgražavanja, a gotovo nijedan od njih nije bio naklonjen novom spomeniku. „Izgleda kao zaboravljena glavica kupusa“, „Ma tu je ceo Gagarin, samo je lepo upakovan“, „Da je neko od studenata bilo koje umetničke akademije ma svetu došao sa delom ovakvih proporcija na ispit, sudski bi mu zabranili prilazak zgradi na 500 metara“, „Ko kad deca pomešaju Lego i Playmobil, važno da je sastavljeno.“ Ovo su samo neki od komentara na društvenim mrežama o novopostavljenom spomeniku.

Novobeogradski Gagarin stigao je i na strane stranih medija, pa je britanski BBC objavio tekst o nedavno postavljenom spomeniku pod naslovom „Beogradska ‘sitnoglava’ statua Gagarina izazvala zaprepašćenje“. Spomenik prvom čoveku u svemiru u srpskoj prestonici probudio je zaprepašćenje građana zbog svojih smešnih proporcija, preneo je BBC kao i da je statua naišla na lavinu negativnih reakcija. U tekstu BBC navodi i neke komentare sa društvenih mreža, poput: „Mislim da je razlog praktične prirode, da bi se sprečilo da neko ukrade statuu“, ili „Beograd je vetrovit, verovatno da ga vetar ne bi oduvao“. Ipak, britanski BBC napominje da je „mnogo onih koji smatraju da je ovaj spomenik neodgovarajućim za heroja koji je koji je izašao iz Zemljine orbite 12. aprila 1961“, te da „u poređenju sa moskovskim monumentalnim spomenikom posvećenom prvom putniku u svemir, beogradski prestavlja skandal i uvredu“, zaključuje BBC. Zbog burnih negativnih reakcija, gradska vlast odlučila je da spomenik skloni odmah narednog dana nakon njegovog postavljanja. Tim povodom obratio se i gradski menadžer Goran Vesić, sa objašnjenjem da će novo obeležje Juriju Gagarinu biti urađeno „uz saglasnost Grada“. On je juče održao i sastanak sa predstavnicima „Karić fondacije“ i „zahvalio fondaciji na plemenitoj ideji da Beogradu donira spomenik i rekao da bi i druge fondacije i pojedinci trebalo da slede ovaj primer“, prenela je gradska informativna služba.

Vesić je podseti da je Skupština grada Beograda donela odluku 20. aprila prošle godine da prihvati donaciju „Karić fondacije“ da Jurij Gagarin dobije obeležje u Beogradu u bulevaru koji decenijama nosi njegovo ime. Međutim, Vesić tvrdi da „prilikom projektovanja obeležja Gagarinu nisu potpuno ispoštovani zahtev „Karić fondacije“ kao naručioca“, te da „u proces odobravanja izgleda spomenika nisu bili uključeni ni Grad Beograd, niti Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, kao ni Ministarstvo kulture“. – Zato će postojeća bista i postament biti uklonjeni kako bi bilo izrađeno i postavljeno novo obeležje na čiji izgled će prethodno dati saglasnost sve nadležne institucije, a pre svih Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda, Sekretarijat za urbanizam grada Beograda i Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije – rekao je Vesić. Do zaključenja ovog broja, od razmontiravanja spomenika ruskom astronautu, skinuta je samo Gagarinova glava, dok je postament ostao na svom mestu. Građani mogu da se nadaju ili da će Gagarin dobiti veću glavu, ili možda čak i telo, s obzirom da je gradska skupština odlučila da Jurij dobije spomenik, a ne bistu.

Karići i drugi

Sredstva za podizanje spomenika obezbedila je „Karić fondacija“, i to odobrila Skupština grada Beograda, a spomenik se podiže na inicijativu Dragomira Karića, zamenika šefa poslaničke grupe prijateljstva Srbije sa Rusijom u Skupštini Srbije. Na samom postamentu, osim Braće Karić, među naručiocima su i Fondacija „Braće Marković“, ali i dve ruske fondacije.

Gagarin

Podsetimo, Jurij Aleksejevič Gagarin bio je prvi čovek koji je otputovao u svemir, u 27. godini života. Sedam godina kasnije poginuo je na rutinskom letu, sa još jednim pilotom, a njegova smrt i danas je obavijena velom misterije.

Možda je Milanka?

Građane je isprovociralo i to što gotovo niko nije znao ko je naručilac biste, mada se kasnije saznalo da se radi o Fondaciji Karić, ali i to što je ime „umetnika“ i dalje ostalo nepoznato, a na temu autora „umetničkog dela“, jedan tvit glasi: „Milanka Karić? Kad može Dragica u ULUS, može i Milanka da stavlja kupus na postament“.