Vesić: Usvojen važan strateški dokument kojim obezbeđujemo pravilan razvoj grada do 2030. godine

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić je rekao da je danas pred odbornicima strateški dokument na kojem se radi poslednjih 15 meseci.

„Program razvoja Beograda 2020–2030. godine je proistekao iz ozbiljnog rada Skupštine grada zajedno sa Univerzitetom u Beogradu, pre svega sa Fakultetom organizacionih nauka, ali i sa nevladinim organizacijama, udruženjima građana i pojedincima. U izradi ovog programa učestovalo je više od 300 ljudi, stručnih u različitim oblastima. Ovim programom trasiramo razvoj Beograda u narednih osam godina i poručujemo na koji način vidimo naš grad 2030. godine. Ovo nije stranački program, već predstavlja zajedničku viziju razvoja našeg grada proisteklu iz svega što smo radili tokom prethodnih osam godina. Ukoliko pogledamo šta se sve promenilo u Beogradu od 2012. godine do danas, možemo da zaključimo da Beograd nikada nije bio izgrađeniji nego sada. Svake godine se izdaju građevinske dozvole za izgradnju oko milion i po kvadrata, a u Beogradu danas živi 50.000 ljudi više nego 2012. godine. To znači da ljudi biraju Beograd kao mesto za život, a imamo i ljude koji se vraćaju u naš grad iz inostranstva, nakon što su živeli i obrazovali se u Njujorku, Parizu, Londonu, Moskvi“, rekao je Vesić.

On je istakao da je Beograd grad obrazovanja, kao i to da svake godine u Beogradu fakultet završi oko 20.000 studenata.

„To nisu samo Beograđani, već su to ljudi iz drugih gradova regiona koji ostaju da žive u našem gradu. Imamo sve više stranaca i razgovarali smo sa Vladom Srbije da se poveća kvota za broj stranaca za čije studiranje se obezbeđuju sredstva. Ti ljudi su posle završenih studija naši najbolji ambasadori. Zaposlenost u Beogradu je sve veća i u odnosu na 2014. godinu u našem gradu je 179.000 radnih mesta više. U ovom trenutku je nezaposlenost 7,5 odsto, što je istorijski minimum. To ne znači da ne treba da otvaramo nova radna mesta. Prosečna plata u Beogradu u novembru je iznosila 87.000 dinara, odnosno 741 evro. Nemaju svi naravno ovoliku platu, još uvek postoje ljudi koji i dalje rade za 300 evra. Ipak, činjenica je da prosečna plata raste, kao i minimalna zarada, što rezultira time da sve više ljudi oseća boljitak i može pristojno da živi od svog rada. Zaduženost grada je mnogo manja nego 2012. godine, zaključno sa 31. decembrom iznosila je 268 miliona evra, dok je 2012. godine iznosila 1,2 milijarde evra. Budžet Grada nikada nije bio veći, a moram da kažem da prihodi premašuju očekivanja. Pred raspuštanje ovog saziva beogradskog parlamenta imaćemo sigurno sednicu na kojoj će tema biti rebalans u kojme ćemo pripremiti sve kako bi Grad mogao da funkcioniše do septembra. Taj budžet će biti vredan skoro 170 milijardi dinara, što je dvostruko veći budžet nego 2014. godine“, potvrdio je Vesić.

Prema njegovim rečima, otvorenost Beograda prema građanskim inicijativama je najbolja do sada.

„Nikada nije bilo više građanskih inicijativa i to je dokaz da građani žele da učestvuju u vođenju i razvoju Beograda. Treću godinu zaredom zajedno sa građanima planiramo budžet. Imali smo skoro 10.000 predloga, od kojih je usvojeno gotovo 2.000. Naš osnovni cilj je da Beograd postane što komforniji grad za život, da bude konkurentan, siguran i održiv. To je naša vizija dugoročnog, ostvarivog i zajedničkog planiranja. Definisali smo razvoj grada u tri komponente – ekonomski prosperitet i blagostanje, društvena jednakost i urbani održivi razvoj. Lično, mislim da postoje 10 stvari koje će 2030. godine predstavljati razliku u odnosu na današnji Beograd. Prva razlika je metro, jer će 2030. godine biti završena druga linija metroa. Linija se testira oko šest meseci i biće puštena u rad 2031. godine. 2030. godine biće izgrađena 42 kilometra metroa sa 44 stanice, što je istorijska pobeda za Beograd. Aleksandar Vučić je obezbedio novac za metro, Siniša Mali i ja smo u tome aktivno pomagali i nastavićemo to da radimo. To će biti najveći infrastrukturni projekat. Drugi projekat je prigradska železnica. U 2030. godini imaćemo 235 kilometara prigradske železnice sa 500 polazaka dnevno i sva naša prigradska naselja izuzev Grocke biće povezana sa centrom na 10, 12 i 15 minuta. Dalje, tu je izgradnja Linijskog parka i uređivanje Terazijskog platoa i stotinu novih parkova do 2030. godine. Dalje, ako naša ekonomija nastavi da se razvija ovim tempom, 2030. godine imaćemo prosečnu platu od 200.000 dinara u Beogradu. Devet od deset kuća imaće 2030. godine priključak na kanalizaciju, izgradićemo pet fabrika za preradu otpadnih voda a za tri su već u toku i ugovori su potpisani, za Veliko selo, Ostružnicu i Obrenovac. Ostaju samo Vinča i Batajnica. Tu je i 35 malih fabrika za preradu otpadnih voda. Do 2030. godine imaćemo sedam novih mostova, dva na Dunavu, dva nova pešačko-biciklistička mosta Ada Ciganlija – Novi Beograd i Zemun–Lido, dva nova u funkciji BG voza, jedan između Surčina i Obrenovca, još jedan u samom centru grada koji je neophodan za funkcionisanje grada, kao i Novi savski most. Do 2030. godine nećemo imati nijedno vozilo u javnom prevozu na fosilna goriva. Već narednih dana raspisujemo tender za kupovinu 80 novih trolejbusa. Ove godine kupićemo 50 novih tramvaja, zatim širimo tramvajsku mrežu za 42 kilometra, kupujemo električne i autobuse na gas. Do 2030. godine imaćemo i dva nova tunela, jedan Karađorđeva – Pančevački most, i Topčiderski tunel od Mosta na Adi, koji će izlaziti na Autokomandu. Takođe, 2030. godine imaćemo preko 150 kilometara biciklističkih staza, sistem za javne bicikle i mnogo bolji komfor života“, dodao je Vesić.

Vesić je istakao da Beograd mora biti komforan za svoje stanovnike, grad koji je saobraćajno povezan i u kome ljudi mogu da žive dostojno od svog rada.

„Beograd je grad koji je motor Balkana, grad koji je prirodno, ekonomsko, kulturno i privredno središte Balkana. Takav Beograd mi želimo, koji je posledica svih odluka donetih u protekle četiri godine. Ovo je istorijski dokument kojim jasno poručujemo građanima kako će izgledati naš Beograd 2030. godine. To nije stranački dokument. Pisali su ga ljudi iz Skupštine Grada Beograda, sa fakulteta Beogradskog univerziteta, više o deset nevladinih organizacija, mnogo udruženja i svi drugi koji su želeli da sarađuju na izradi ovog dokumenta. Imali smo raden grupe, radionice i iza njih stoji struka. Niko nije odbijen i ovo je najbolje što Beograd može da ponudi. Ovo je strateški dokument koji ne zavisi od toga ko je na vlasti i najznačajniji je dokument koji donosimo jer je to program o tome kako ćemo mi i naša deca živeti do 2030. godine“, rekao je Vesić.