Vesić: Zgrada u Karađorđevom parku postaje Zadužbina Mome Kapora

Pored Vesića, o našem velikanu govorili su i predsednik opštine Vračar Milan Nedeljković, kao i supruga i osnivač Zadužbine „Momo Kapor” Ljiljana Kapor.

– Uvek mi je bilo čudno kada neko kaže za pisca da lako piše ili da postoji štivo koje je teško ili lako za čitanje. Sve priče su iste, samo postoje majstori koji umeju da na lep i jasan način predstave ljudima šta se dešava ili oni koji ne umeju. Moma je znao to da radi i nije bio samo pisac već i novinar, i slikar, i nadasve hroničar jednog vremena i našeg mentaliteta. Sve što je Moma uradio živi i danas i to govori koliko je značajan za naše društvo – istakao je Vesić.

Zamenik gradonačelnika je podsetio da je pre pet godina doneta odluka da jedna ulica na Vračaru ponese ime Mome Kapora, naš pisac je dobio i skver koji nosi njegovo ime, a sada je vreme, poručio je Vesić, da dobije i prostor za zadužbinu.

– Zgradu u Karađorđevom parku, ispred koje se nalazi već dugo zatrpan bazen i koju je koristilo „Zelenilo – Beograd”, od 15. marta preuzima Grad Beograd. „Zelenilo” će dobiti drugi prostor, a predstoji nam projekat rekonstrukcije objekta u kojem će biti Zadužbina Mome Kapora. Mislim da boljeg mesta od ovog nema jer je Moma na Vračaru živeo i stvarao – istakao je Vesić.

On je precizirao da će to biti izložbeni prostor, mesto za promocije knjiga i svega onoga „što bi Moma radio da je danas sa nama”. Naročito će to biti mesto, dodao je Vesić, gde će svoje umeće moći da pokažu mladi slikari i pisci.

– Čitajući Momu Kapora, barem sam ja to tako razumeo, naučio sam da je uvek najvažnija prva i poslednja rečenica u delu. Moma ne pripada prošlosti jer neko ko čita njegova dela ili gleda njegove slike vidi kakav je Beograd danas i kakav treba da bude sutra. Zbog toga je važno da ga ne zaboravimo – rekao je Vesić, i to ne samo njega već ni sve znamenite ljude koji su uradili nešto za Beograd.

Vesić je na kraju zahvalio Ljiljani Kapor što čuva uspomenu na Momu.

Predsednik opštine Vračar Milan Nedeljković je rekao da Moma Kapor ne samo da je bio simbol Vračara i Beograda već i simbol Srbije.

– Slikar, romansijer, pisac, hroničar i akademik ostavio je iza nas veliki trag čoveka koji je pravi umetnik. Vračar mu se odužio skverom i ulicom, a sa porodicom želimo da se dogovorimo gde bi mogao da bude njegov muzej u kojem bi sve njegove slike, romani i zapisi bili na jednom mestu. Želimo da poput Hrama Svetog Save i Muzeja Nikole Tesle ljudi koji posete Beograd vide šta je to Moma Kapor ostavio iza sebe – kazao je Nedeljković.

Ljiljana Kapor je podsetila da knjiga „Najlepše priče” predstavlja podsetnik na više od pedeset godina rada Mome Kapora.

– Moma je deo ovog grada i knjiga „Najlepše priče” učiniće čitaocu lepšu noć ili dan. Tu je i izložba Mominih slika kao i crteži kojima je ova knjiga ilustrovana. Priče su pune nostalgije i čežnje, nastajale su u poslednjih pedeset godina i nadam se da će se čitati sa uživanjem – istakla je Ljiljana Kapor.

Promociji knjige su prisustvovali i o Mominom radu govorili i njegovi prijatelji Rada Đuričin, Vjera Mujović, Marina Rajević Savić, Mirjana Bobić Mojsilović, Aleksandar Đuričić, Tanja Bošković i drugi. Tokom promocije posetioci su imali priliku da pogledaju i film o Momi Kaporu autorke Tanje Peternek Aleksić.

Slikar i pisac Momo Kapor bio je jedan od najcenjenijih protagonista beogradske pripovedačke škole.

Po obrazovanju akademski slikar, završio je beogradsku Likovnu akademiju u klasi profesora Nedeljka Gvozdenovića, a u književni život glavnog grada ušao je početkom šezdesetih godina prošlog veka.

Od tada je objavio više od pedeset knjiga, a osim romana i priča pisao je i drame, putopise, esejističku prozu i bavio se ilustracijom. Njegove knjige su prevedene na mnoge svetske jezike. Provincijalac, Foliranti, Beleške jedne Ane, Una, Zelena čoja Montenegra, Halo-Beograd, Dosije Šlomović, Konte, Magija Beograda, Putopis kroz biografiju, Od istog pisca, Uspomene jednog crtača i mnoge druge bile su na listama bestselera, a neke su još na njima.

Bio je dugogodišnji novinar-kolumnista vodećih beogradskih listova. Njegov opus upotpunjuje dvadesetak izvedenih radio, TV i pozorišnih drama, kao i nekoliko filmskih scenarija.

Po njegovim knjigama snimljeno je nekoliko igranih filmova, a i sam je bio scenarista mnogih filmskih i televizijskih projekata.

Tokom života potvrdio je svoje pripadanje srpskom književnom korpusu i bio je dragoceni hroničar zbivanja koja su pratila njegov narod. Bio je redovni član Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske.