Vlasnik sporne parcele u Požeškoj: Nećemo odustati od gradnje

Ninoslav Adžić, direktor „Nive“, tvrdi da ta površina nikada nije bila javna, veće je u privatnom vlasništvu, kao i da nesporno kao vlasnici i investitori imaju svu potrebnu dokumentaciju.

Kako Adžić navodi za Danas, njegova firma je od privatnih vlasnika kupila tri povezane parcele, nad kojim je prethodni vlasnik, sa izmenama zakona 2011. izvršio konverziju prava korišćenja u pravo vlasništva. U Plan generalne regulacije, Grad je unosi novinu da se stambena gradnja u tom delu prevede u porodičnu gradnju, jer je to bio logičan niz u toj ulici.

– Materija je kompleksna, a samim tim i prostor za manipulaciju je veliki. Po starom DPL ove parcele su 60 i neke godine bile u okviru mešovitog bloka. U mešovitom bloku bi se mogao graditi objekat identične visine kao zgrade u Požeškoj, samo što bi bio udaljeniji, nego što će sada biti porodična gradnja. Ove parcele, površine oko 1,5 hektara, koje su kod starih vlasnika bile još pre rata, delom su preuzeli naslednici, a veći deo je priveden namen, navodi Adžić, koji je redakciji dostavio svu dokumentaciju vezanu za vlasništvo nad zemljištem kao i za buduću gradnju na tim parcelama.

Kada je u pitanju višemesečni bunt građana koji, okupljeni u udruženje „Sačuvajmo naš parkić“, od jula prošle godine ne pristaje da se u blizini zgrada, na zelenoj površini, gradi novi objekat, Adžić kaže da se radi o maloj grupi izmanipulisanih i loše informisanih stanara. Sastanci obe strane, u kojima je posredovala Opština Čukarica, nikakav dogovor i razumevanje nisu doneli, a prema Adžićevim rečima, služili su samo za „kupovinu vremena“.

– Na tih nekoliko sastanaka shvatili smo da je u pitanju samo odugovlačenje i dobijanje vremena a ne principijelno sagledavanje istine. Većina dokumentacije donošena je na sastanke sa stanarima, čak i oni za koje nismo bili obavezni. Takođe, čak 99 odsto ovih dokumenata moguće je uzeti sa javnog uvida ili molbom za uvid u dokumentaciju, od Informacije o lokacijama, lokacijskih uslova, do građevinske dozvole. Nezadovoljni stanari su imali dovoljno prilika za ovih sedam meseci da sve moguće pravne radnje pokrenu, u smislu utvrđivanja prava vlasništva, obaranje građevinske dozvole, za šta su sada odbijeni jer nisu imali adekvatne argumente. Mali broj stanara je izmanipulisan, od strane male grupe ljudi koja širi propagandu, na internetu gde nemate mogućnost da proverite verodostojnost činjenica, naveo je Adžić i dodao da nedeljna procenjena šteta zbog zastoja u izgradnji te firme iznosi između osam i devet hiljada evra. „Ko će to da plati kada stigne na naplatu? To je velika dilema i odgovornost kolovođe cele te priče“, komentariše Adžić.

Kako navodi, firma je i Građevinskom fakultetu platila reviziju plana za obezbeđenje temelja, urađen je geološki elaborat, a zatim i polisa osiguranja  zaštite objekta i štete koja bi mogla da bude naneta posebnim objektima i trećim licima.

„Uradićemo i dopunske bušotine za sondiranje terena, to će i nama olakšati posao. Na nešto više od 11 ari placa platili smo porez oko 15.000 evra, a Direkciji za građevinsko zemljište za prvu parcelu plaćeno je 61.000 evra, dok će za druge dve taj iznos biti oko 90.000 evra. Mi nismo preterano velika firma, imamo nekoliko parcela i radimo u zakonskim  okvirima svoj posao. Ja nisam nikakav tajkun, niti imam nečiju političku zaleđinu, uložili smo veliki novac u to i nemamo nameru da odustajemo, naveo je Adžić.

I pored nekoliko neuspelih pregovora, Adžić tvrdi da je spreman da sa stanarima razgovara i ubeđen je da bi nakon gradnje, taj prostor bio mnogo funkcionalniji i korisniji i samim stanovnicima okolnh zgrada.

– Možemo da razgovaramo, ali ne sa istim ljudima koji manipulišu većinom. Jer oni stalno ubeđuju građane da će „investitor odustati od građevinske dozvole i nazidati nelegalno još spratova“. Ta porodična gradnja je niska, ima prizemlje, suteren, sprat i potkrovlje, kao i podzemnu garažu. Udaljenost objekta od zgrada je veća od 15 metara, plus postoji prolaz oko zgrade, a mi nemamo potrebu čak ni da ograđujemo taj prostor, biće rastinja i zelenila.

Za najnoviju ideju Udruženja stanara, da od Grada zatraži status zelene površine za sporne parcele, Adžić je rekao da je neizvodiva.

– Prvo, nismo mi poslovali sa Gradom, da bi nam on vraćao novac ili tražio druge parcele. Drugo, kada uračunamo sve troškove, mi govorimo ovde o lokaciji koja vredi sigurno milion evra, mislim da je ta ideja teško ostvariva.

Osim što smatraju da organizovani stanari narušavaju pravo svojine, investitori su podneli tri krivične prijave i privatnu tužbu za samovlašće.

„Ne mislimo da je u pitanju miran bunt, ovde je u pitanju krivično delo samovlašća, koje je proizvelo generisanje bunta, zbog prilično pasivnog odnosa policije sa Čukarice i Komunalne policije“, naveo je Adžić.

On je dodao da „treba pustiti nadležne institucije da rade svoj posao i inspekcije da proveravaju papire a ne da to radi neka para formacija“.

Za česte incidente koji su nastajali između privatnog obezbeđenja i stanara, „Niva“ međutim, ne preuzima odgovornost.

– Siguran sam da se obezbeđenje nije tuklo sa građanima, a siguran sam isto tako da su stanari vukli mog saradnika sa ograde, iako smo imali urednu dozvolu od EDB za priključenje na struju. Bio je ogroman broj potencijalno incidentnih situacija, gde većinom oni profesionalci nisu reagovali. Bilo je vređanja, psovanja, dotrčavaju, gađanja šipkama ili komadima drveta, i  za sve to vreme se desila samo jedna incidentna situacija gde se neko „samo malo bolje branio“, pošto su ga napadali, rekao je Adžić, opisujući dešavanja od pre nekoliko meseci, kada su dva stanara, prema rečima okupljenih građana, pretučena.

Adžić je dodao da „nikoga nije instruirao“ niti je iko iz njegove firme učestvovao u tučama“, te da „ne može da garantuje za tuđe zaposlene“.

Isti odgovor vlasnici „Nive“ dali su i kada je, na nedavnoj konferenciji za medije, pitanje postavio kolega sa portala Espreso, čiju je novinarku član obezbeđenja psovao i pretio joj šamarima.

Inače, Inicijativa Sačuvajmo naš parkić i Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti zakazali su za danas, simbolično u minut do 12, u Starom dvoru konferenciju za medije. Oni će predati inicijativu da se parku na Banovom brdu dodeli status zelene površine, a u slučaju da investitor i vlasnici navedenih parcela poseduju svu zakonom propisanu dokumentaciju, predložiće da im Grad Beograd ustupi drugu lokaciju identične vrednosti za izgradnju.

Adžić: Park će biti lepši

Zauzeće na građevinskoj parceli je 40 odsto, a pod zemljom je nešto malo više. Imamo buduću zauzetost oko 350 kvadrata pod objektima, a kada saberemo sve što je slobodno, imamo 1.350 kvadrata. Zauzeto svega 26 odsto. A dali smo i dva i po ara za proširenje ulice. Ostalo će sve biti slobodno, može biti zelena površina ili trava. Zelenilo će biti lepše nego što je bilo. Taj prostor nikada nije bio park, tu nikada nije bilo dece, nije bilo ljuljaški ili klackalica za decu, bilo je par ljudi koji su izvodili pse. Čak su i mediji objavljivali tekstove o tome kako su na ovoj lokaciji smeće, korišćeni špricevi i bočice od lekova. Sada taj prostor može da bude sređen, i da zaista koristi i stanarima za odmor i deci za igru.

Prijava za samovlašće

Osim što smatraju da organizovani stanari narušavaju pravo svojine, investitori su podneli tri krivične prijave i privatnu tužbu za samovlašće.

„Ne mislimo da je u pitanju miran bunt, ovde je u pitanju krivično delo samovlašća, koje je proizvelo generisanje bunta, zbog prilično pasivnog odnosa policije sa Čukarice i Komunalne policije“, naveo je Adžić.

On je dodao da „treba pustiti nadležne institucije da rade svoj posao i inspekcije da proveravaju papire a ne da to radi neka paraformacija“.