Vlast radi protivno planskim aktima koje je sama donela

Ovu prekategorizaciju parka u skver građani a i stručna javnost vide kao pokušaj gradske vlasti da prikrije i ozakoni nameru da taj prostor „betonira“ a ostavi mnogo manje zelenila i drveća nego što ga ima sada. Pre mesec dana završen je javni uvid u Plan generalne regulacije (PGR) zelenih površina u Beogradu, a prošle nedelje javnom raspravom stavljena je tačka na moguće izmene ovog dokumenta, dok je komisija odbila gotovo sve primedbe koje su građani podneli.

Međutim, i pored ovakvih izmena, budući javni prostor koji se uređuje po projektu arhitekte Borisa Podreke opet je suprotan kako PGR, tako i važećem Generalnom urbanističkom planu (GUP) iz 2016. godine, primetila je arhitekta Tanja Milovanović. Kako kaže, oba planska dokumenta predviđaju da se rekonstrukcija bilo kog parka mora odvijati prema prethodnom projektu. To znači, zaključuje Milovanovićeva, da će nadležni iz aktuelne vlasti, „da bi sproveli to što su naumili, morati da krše i GUP i PGR, koje su, inače, sami i doneli“.

– Ključno je da u novom PGR i u GUP stoji da svi postojeći parkovi moraju da se rekonstruišu prema prethodnom projektu, što znači da ne može da se uradi tek tako novi park, već staze, drveće, ljuljaške moraju da budu gde su i ranije bile. Vizuelno i položajem, park mora da izgleda onako kako je ranije izgledao. Pitam se kako će gradska vlast to sada da uradi, kada su sami usvojili PGR koji tako propisuje – kaže Milovanovićeva i dodaje da je u oba dokumenta navedeno da parkovi moraju da ostanu u istoj kvadraturi, površina ne može da im se smanjuje ili povećava.

Paradoksalno je to, navodi Milovanovićeva, što gradska vlast, kao zakonodavna i izvršna, nije u navedene akte unela potrebne izmene, već sada radi rekonstrukcije kršeći propise koje je sama donela.

– Kada dođe do realizacije projekata, ljudi koji su zaduženi za to ne znaju procedure i krše ih. Pešačka zona je najavljena još 2015, a GUP usvojen naredne godine, a nigde se ne pominje Topličin venac niti je unet u ta dokumenta. Neverovatno je da nadležni nisu pročitali ta dokumenta i izmenili ono što je potrebno. Iz toga može da se zaključi samo da je u pitanju neznanje ljudi koji se time u Gradu bave, drugi razlog da rade ovakve stvari ne vidim – decidna je Milovanovićeva, koja navodi da „niko ne zna šta je zapravo Podrekin zadatak“.

Prema njenim rečima, GUP i PGR nisu usklađeni ni kada se radi o definiciji parka i skvera.

– Čudi me da kada god se nešto radi i renovira, sve je manje zelenila a više betona i kamena. Kako je definisano, park treba da ima najviše 15 odsto površine za komunikaciju, odnosno pešačkih staza, igrališta i platoa. Taj odnos kod skvera je 25 odsto. Međutim, od ukupne površine i parka i skvera 50 odsto mora da bude pokriveno velikim drvećem. Ipak, ono što će nastati na mestu našeg parka na Topličinom vencu nije ni skver, to će zapravo biti trg. Tu je stalno prisutna želja da se ima više betona, iako ne razumem zašto to rade – kaže Milovanovićeva.

Ona dodaje da je park na Topličinom vencu gotovo sistematski uništavan, jer je svake godine sve manje zelenila.

– Iako se zakonski seku samo stabla koja su bolesna, a trebalo bi da se na njihovo mesto zasade nova, u naš park nije zasađeno ni jedno novo drvo. Pre mesec dana posečena su dva stabla, radnici su došli samo sa usmenim nalogom, hajde sada vi dokažite da su bolesna. S druge strane, ukoliko postojeće drveće treba da se sačuva u rekonstrukciji, gde je ono u planovima i projektu? – pita Milovanovićeva i nastavlja da „jedino mogu da zaključim namerno istrebljuju drveće u parku da u njemu ne bi bili „dominantno prisutni prirodni elementi“, kako bi se uklopili u definiciju skvera a ne parka, da bi onda mogli da ga popločaju“.

Milovanovićeva navodi da je rekonstrukcija Topličinog venca nosi još pravnih nedostataka, najpre da ne postoji odluka Grada za rekonstrukciju, nije izdvojen budžet za renoviranje parka, nije urađen elaborat o uticaju na životnu sredinu.

– Gde je odobrenje od Zavoda za zaštitu spomenika, s obzirom da se ispod parka nalaze konzervirani ostaci rimskog naselja? Takav prostor je osetljiv za renoviranje i morao bi da bude uključen Zavod. Gradska vlast se izgleda pravi da ne zna da je tu rimski grad, kao što se prave da su „otkrili“ Stambol kapiju, koja je inače ucrtana u projekat – navodi Milovanovićeva.

Ona dodaje da građanima koji žive u budućoj pešačkoj zoni nije cilj „da se ne radi, već da se radi kako treba, jer je ovo neoprostivo“.

– Nije mi jasno kako arhitekte koje imaju licence rade nešto što je suprotno GUP? Ovakve rekonstrukcije su dugotrajni procesi, sa jasnom procedurom, sa ozbiljnom regulativom, a ova vlast ništa od toga nema. Treba ih pustiti da donesu izmene Zakona o planiranju i izgradnji koje sada donose, jer kada odu sa vlasti ostaviće nam prostor da sve uradimo po svome bez ikakvog papira. Njihovo neznanje skupo ćemo platiti – zaključuje Milovanovićeva.

Zašto se sklanja spomenik vojvodi Vuku?

Park na Topličinom vencu najpre se zvao Skver kod proleća, po kafani koja se i tada tamo nalazila. Kada je 1936. podignut spomenik vojvodi Vuku, Vojinu Popoviću koji je poginuo 1916. na Kajmakčalanu, park počinje da nosi njegovo ime.

– Ne znam zašto vlast hoće da promeni ime parka sada kada se obeležava 100 godina od završetka 1. svetskog rata, da skloni spomenik koji je radio naš najbolji vajar između dva rata Đorđe Jovanović, i da park nazove po kafani – pita Milovanovićeva.