Za obmane među stanarima – opet “nema” nadležnih

U tom slučaju oštećeni stanari opet ostaju bez zaštite, što dovodi u pitanje čitavu primenu novog Zakona o stanovanju i održavanju zgrada i obesmišljava neka načelno dobra rešenja ovog akta.

Registracija stambene zajednice za zgradu koja ima 16 stanova, uknjižena je, već je u sistemu održavanja “Gradskog stambenog” preduzeća i nalazi se na jednoj od centralnih gradskih opština, trebalo bi da bude jednostavna i bez poteškoća. To je barem bio cilj donošenja novog zakona o stanovanju i održavanju zgrada.

Ipak, stanar jedne baš ovakve zgrade na Vračaru objasnio nam je na koje je sve probleme i prepreke naišao u odnosu sa komšijama, institucijama a za koje zakon opet ne nudi rešenja. Ili, ako ih i nudi, nadležni to ne sprovode.

Kada je došao red da se stambena zajednica registruje kako to novi propisi nalažu, deo njegovih komšija se okupio, izabrao upravnika zgrade, i podneo papire za registraciju u opštini. Sve kako i zakon nalaže. U pomenutoj zgradi na Vračaru, međutim procedura je zloupotrebljena, kako kaže jedan od stanara, jer je upravnik izabran uz odluku većine, ali je deo potpisa vlasnika stanova – potpuno lažan. Naime, prema njegovim rečima, potpisi na prijavi koja se predaje opštini nisu čak ni falsifikovani, već su upotrebljena imena ljudi koji uopšte nisu vlasnici stanova, što bi bilo lako proveriti i utvrditi.

S obzirom da je zgrada uknjižena, svi ovi podaci navedeni su u katastru pa je jasno da se potpisi sa prijave ne poklapaju sa imenima vlasnika iz katastra. A kako naš sagovornik kaže, vlasnici nisu dostavili ni potpisanu i overenu saglasnost da može neko drugi da ih zastupa. On se u to uverio i kada je tražio kompletnu dokumentaciju za prijavu zgrade koja je predata opštini, pa je tom prilikom nadležnima predočio koji su propusti. Ipak, njihova reakcija, odnosno nedostatak reakcije je ono što ga je zbunilo. Ispostavilo se da u opštini ne znaju ko je nadležan da razrešava ovakve situacije, pa je zbunjeni stanar išao od službe do službe – komunalne, pravne, poreske, samo da bi mu svi rekli da nisu zaduženi da proveravaju autentičnost potpisa. Uglavnom su ga odbijali objašnjenjem da je to sitan problem, kojim nemaju vremena da se bave, te da im je dat nalog da prihvataju sve prijave kako bi se ispunila zakonska obaveza – da se zgrade registruju što pre. Uz sve to, registracija ove zgrade je zastala jer su komšije i upravnik odlučili – da ne žele da otvore tekući račun zgrade. A registracija bez toga nije moguća jer je cilj da svaka zgrada bude osposobljena da funkcioniše kao malo preduzeće – sa računom, sopstvenim sredstvima, poreskim identifikacionim brojem… Da bi mogla da sklapa ugovore kao pravno lice, na primer, o održavanju zgrade.

Ali takav jedan ugovor, sa “Gradskim stambenim” ova zgrada je već imala, međutim kako je deo stanara odlučio da im ne treba tekući račun, tako su odlučili i da rasinu ovaj ugovor i da unajme drugu agenciju za održavanje. Opet bez saglasnosti svih, zbog čega se on žalio i ovom preduzeću gde je dobio neočekivano pozitivan odgovor – da će proveriti da li su potpisi stanara autentični. Ipak njima nije u interesu da izgube klijente, uveren je ovaj Vračarac.

Do razrešenja celokupne situacije on je želeo da ostane anoniman, radi održavanja dobrosusedskih odnosa. Osim toga, kako i sam ističe, nije ovde problem u konkretno njegovoj situaciji već u načinu na koji institucije sprovode zakon i sistemskim propustima.

Od nadležnih iz Opštine Vračar nismo uspeli da dobijemo tumačenje situacije ni odgovore ko je za ovakve propuste nadležan. S druge strane Danasu su odgovorili da prilikom registracije ne postoji obaveza da se daju podaci o računu zgrade, pa je samim tim je moguće da se stambena zajednica registruje bez otvorenog tekućeg računa. Kako objašnjavaju, „nove stambene zajednice ili stambene zajednice koje nisu bile evidentirane po prethodnom zakonu kao stambene zgrade, nemaju matični broj ni PIB, pa ne postoji ni mogućnost da imaju račun, za čije otvaranje su ovi podaci neophodni“.

Iz Ministarstva kažu da ni registrator ni opština ne mogu da provere validnost potpisa stanara, te da ukoliko postoji sumnja da su potpisi falsifikovani, što je krivično delo, oštećeni rešenje mogu da potraže jedino na sudu.