Za „Prokop“ potrebno 108 miliona evra

Kako za naš list objašnjavaju u ministarstvu, „Prokop“ je predviđen da bude glavna stanica za putnički saobraćaj u Beogradu i završetkom omogućiće se skraćenje linija svih vozova koji tranzituju kroz Beograd, s obzirom da je stanica prolazna, a ne čeona i da se nalazi na Koridoru 10.

Za završetak kolosečnih postrojenja predviđena su sredstva kredita kuvajtskog fonda za razvoj. Ugovor je vredan oko 26 miliona evra i nalazi se u proceduri odobravanja u Kuvajtu. Uslovi kredita su veoma povoljni ako se porede sa uslovima kredita koje nude međunarodne finansijske institucije.

Za radove na objektu stanične zgrade i ostale prateće infrastrukture u toku su pregovori sa Ruskom federacijom. Ovaj projekat je jedan od potencijalnih projekata koji bi bio finansiran sredstvima ovog kredita – kaže za Danas Dejan Lasica, pomoćnik ministra infrastrukture.

„Prokop“ je od početka radova ocenjen kao „najveći infrastrukturni projekat“. Projektno rešenje doneto je 1971, a projekat je završen 1974. godine, dok se sa radovima počelo 1977. s ciljem da isti budu završeni maja 1979. godine, ali taj rok nije ispunjen. Tokom osamdesetih godina prošlog veka radovi su nekoliko puta obustavljeni i ponovo započinjani, ali završetak železničke stanice nijednog trenutka se nije nazirao. Ni tokom devedesetih godina nije se daleko odmaklo sa radovima. Naime, početkom poslednje decenije prošlog veka radovi su počeli, ali ih je raspad SFRJ opet prekinuo. Ipak, tokom tih radova postavljene su šine i stanica je uključena u sistem „Beovoza“, a delom i u međugradski saobraćaj.

Dan ustanka Srbije, 7. jul, bio je vezan za stanicu „Prokop“ dve godine uzastopno. Jula 1995. godine, kada je u sistem „Beovoza“ uključena podzemna stanica „Vukov spomenik“, i 1996. godine kada je Mirko Marjanović , zajedno sa Slobodanom Miloševićem, otvorio radove na betonskoj ploči, koja je i izgrađena, ali su radovi kasnije opet zaustavljeni zbog bombardovanja tadašnje SRJ.

Međutim, 2005. godine opet se otvara priča u vezi sa završetkom radova. Ovoga puta su „Železnice Srbije“ raspisale konkurs kojim je predviđeno da investitor završi izgradnju i da za to dobije pravo izgradnje na prostornoj ploči, delu koji je predviđen za poslovno-komercijalni centar. Mađarska kompanija „Trigranit“ pobedila je na ovom konkursu, ali su pregovori ubrzo propali, jer, kako su naveli u toj kompaniji, veliki propust u izgradnji „Prokopa“ je to što nije predviđen parking. Inače, tadašnjom računicom „Železnica Srbije“, za završetak projekta bilo je potrebno 80 miliona evra za stanicu i 150 miliona evra za predviđeni komercijalni deo.

Drugoplasirani na konkursu bio je „Energoprojekt“, s kojim je Vlada Srbije 2008. godine potpisala ugovor i dogovorila da se radovi završe u roku od 30 meseci, ali je nekoliko meseci kasnije Vlada ipak odlučila da ne da saglasnost na potpisani ugovor. Usledilo je potpisivanje Protokola o nastavku izgradnje, sa „Energoprojektom“, koji zapravo produžuje ugovor iz 1996. godine, kojim se ta kompanija angažuje na projektu do završetka radova. Rok koji je bio postavljen je 1. april 2010. godine. Ali, i taj rok je probijen. Milutin Mrkonjić, ministar infrastrukture, rekao je avgusta 2009. godine da „od Prokopa nema ništa“, te da će mu biti žao što nije uspeo da završi taj projekat. Ipak, januara 2010. godine opet se krenulo s radovima, ali isti nisu privedeni kraju. Sad se čeka odluka iz Kuvajta.

Nesuđeni kineski centar

Iako je prvobitno bilo planirano da ploča na kojoj bi se gradio poslovno-komercijalni centar pripadne investitoru koji bi završio radove na stanici „Beograd – centar“, Vlada Srbije je 2008. godine odlučila da tako, ipak, ne bude, te da se to tretira kao gradsko-građevinsko zemljište, i da kao takvo jedino može biti dato u zakup. Zanimljivo je da je devedesetih godina prošlog veka vladalo veliko interesovanje investitora iz Grčke, Nemačke, ali i Kine, koji su tu želeli da otvore kineski centar, a za šta je, kako se i danas tvrdi, najviše navijala supruga tadašnjeg predsednika SRJ, Mirjana Marković.