– Snaga brazilske kulture leži upravo u njenoj hibridnosti i sposobnosti da apsorbuje uticaje sa raznih strana, da sve to „svari“ i pretvori u nešto novo. Brazilci su dugo bili u problemu kako da svetu prikažu svoju autentičnu kulturu jer je „bela elita“ dugo samo kopirala evropske kulturne obrasce pa čak i takozvani naučni rasizam.
Po tom učenju, koje je bilo naučna moda u Evropi krajem 19. i početkom 20. veka, zemlja u kojoj je tamnoputo stanovništvo većinsko, po prirodi stvari, predodređeno je na zaostalost i nepostojanje kulture. Tek kada je mnogo kasnije, deo te njihove elite prepoznao postojanje i važnost samosvojne autentične brazilske kulture, svet je postao bogatiji za istu – rekao je autor knjige „Brazil nije za početnike“ Predrag Dragosavac na promociji u klubu „Polet“.
Dragosavac je godinama vodio radio-emisiju „Brazilska čorba“, tako da „Brazil nije za početnike“ nije samo hronika njegovog šestomesečnog krstarenja Brazilom, nego i jedne višegodišnje fascinacije tom zemljom, njenim ljudima, šarenilom njene kulture i protivrečnostima njene svakodnevice. Knjiga može da se opiše kao mozaik sličica o najvećoj južnoameričkoj zemlji – o prošlosti i sadašnjosti, starosedeocima i doseljenicima, gospodarima i robovima, o ogromnim gradovima i nenaseljenim prostranstvima, o ljubavi, muzici, i naravno – fudbalu.
Roman Balvanović iz Jugoslovenskog udruženja latinoamerikanista osvrnuo se na nedavno otvaranje Olimpijskih igara i izostanak sambe sa ceremonije.
– To očigledno nije slučajno. Mislim da je Brazil hteo da ispriča jednu drugačiju priču o sebi, kao što je i priča našeg autora drugačija i ruši ustaljene stereotipe o toj zemlji. On je to uspeo u 22 poglavlja, koja čine svojevrstan mozaik. Za mene to su 22 pobune, 22 nagazne mine, jer kada čitate Dragosavčevu knjigu ona vas izuva iz cipela i potpuno menja sve ono što ste mislili da znate o Brazilu – kaže Balvanović.
Dragan Jovanović, novinar i nekadašnji saradnik autora knjige na emisiji „Brazilska čorba“, rekao je da je „Brazil nije za početnika“ uzbudljiva knjiga koja se brzo čita, neverovatno informativna i da proizilazi iz žanra koji je nekada bio temeljan za različite nacionalne književnosti, a to je putopis.
– Nekada su, putem pera najboljih pisaca, ljudi kroz putopise upoznavali svetove koji su veći i drugačiji od njihovih. Sem klasičnog putopisa, Peđa se u ovoj knjizi služi i tehnikom koja se u savremenoj književnosti zove „Novi žurnalizam“, jednim specifičnim književnim stilom koji je nastao u Americi šezdesetih godina prošlog veka. Obraćajući se čitaocu u prvom licu, kao aktivan učesnik događaja u knjizi, Dragosavac pripoveda jednu nezaboravnu i drugačiju priču o Brazilu – zaključio je Jovanović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.