Deponija Vinča Foto: FoNet/ Zoran Mrđa (arhiva)Grad Beograd i konzorcijum sačinjen od kompanija Suez, Itochu i Marguerite fond, koji gradi spalionicu otpada na deponiji u Vinči, uz finansijsku podršku Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), nisu ispunili standarde te banke u pogledu podrške ljudima koji su pogodjeni projektom, a koji žive i rade na deponiji, saopštila je danas Inicijativa za ekonomska i socijalna prava (Inicijativa A 11).
Inicijativa je zbog toga podnela žalbu nezavisnom mehanizmu EBRD-a (Independent Project Accountability Mechanism – IPAM), tražeći da se utvrdi da li su preduzete mere sprovedene uz poštovanje socijalne i ekološke politike te banke.
Zbog izgradnje spalionice otpada sredstvima EBRD-a krajem 2018. godine raseljeno je neformalno naselje na obodu deponije u Vinči. Tada je deo stanovnika dobio smeštaj u socijalnim stanovima, dok je jedan broj njih ostao, praktično, bez bilo kakvog alternativnog smeštaja.
Kako je reč, uglavnom, o ljudima koji istovremeno i rade na ovoj deponiji kao sakupljači sekundarnih sirovina, većina njih izložena je i riziku od gubitka jedinog izvora prihoda budući da je sredinom ove godine JKP Gradska čistoća jednostrano raskinulo ugovor sa njima, čime im je uskraćena dozvola za pristup deponiji, ukazala je Inicijativa A 11.
„Bez prihoda za život moglo bi da ostane između 30 i 40 sakupljača otpada što je u suprotnosti za obavezama koje je Grad Beograd preuzeo na osnovu usvojenog Plana preseljenja, kao i politici i standardima EBRD-a koja ovaj projekat kreditira. Grad Beograd se obavezao da će sakupljačima sekundarnih sirovina obezbediti mogućnost za obnavljanje izvora prihoda ukoliko više ne budu mogli da rade na deponiji u Vinči“, rekao je Marko Vasiljević iz Inicijative A 11 i dodao da su, osim sopstvenog plana, i standarda EBRD, u ovom slučaju prekršeni i drugi domaći i medjunarodni propisi i standardi koji garantuju pravo na adekvatno stanovanje i zaštitu od prinudnih iseljenja.
IPAM, kom se Inicijativa A 11 obratila, je interni ali nezavisni mehanizam EBRD-a čiji je cilj da osigura da se projekti koje finansira EBRD sprovode u skladu sa socijalnom i ekološkom održivošću, odnosno „Politikom zaštite životne sredine i socijalnom politikom EBRD“.
Taj mehanizam ima mogućnost i da uslovi nastavak finansiranja projekta dok se postupanje klijenta, to jest Grada Beograda i konzorcijuma kompanija, ne usaglasi sa politikom EBRD-a.
Inicijativa A 11 je podsetila da EBRD nije hteo da nastavi finansiranje pristupnih puteva za most na Adi dok za ljude koji su živeli na trasi tih puteva u naselju Belvil Grad ne obezbedi odgovarajuće socijalno stanovanje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
