„Zaštita javnog dobra, a ne seča Košutnjaka radi privatnih interesa!“

Dokumenta koja je Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove Grada Beograda izložio na rani javni uvid povodom izrade plana detaljne regulacije za kompleks „Avala filma” ukazuju svojim sadržajem, ali i nizom propusta i nelogičnosti, da je namera gradskih vlasti da kompleks „Avala filma“ na Košutnjaku pretvore u stambeno-poslovni, uz pustošenje velikog poteza Košutnjačke šume za nove sportske centre i intenzivnu izgradnju, navodi Regulatorn institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI).

U saopštenju RERI ističe da analiza dokumenta ukazuje na to da razvoj filmske industrije na prostoru nekadašnjeg filmskog giganta “Avala filma” nije njegov cilj, već da on služi kao paravan za gradnju hiljade kvadrata stambenog i komercijalnog prostora.

Analiza dokumentacije na ranom javnom uvidu ukazuje da su namere gradskih vlasti direktno suprotne javnom interesu i interesima građana Beograda.

U svojoj suštini realizacija plana nanela bi, prema oceni Institura, štetu javnom dobru i doprinela narušavanju životne sredine, a samim tim i građanima Beograda.

„U gradu u kome je vazduh ocenjen kao prekomerno zagađen, te neospornu promenu klime koja nam je već donela bujične poplave, seča preko 25 hektara šume je nerazumna i krajnje rizična. Zabrinutost i bunt obližnjeg stanovništva, ali i svih rekreativnih korisnika i ljubitelja prirode opravdana je i razumljiva“, stoji u saopštenju.

Dalje se navodi da podaci iz plana izloženog na ranom javnom uvidu ukazuju na izgradnju skoro 420.000 m2 novog stambenog prostora i 150.000 m2 komercijalnog prostora. Šume i javne zelene površine nestaju pod ovim izmenama, i sa postojećih 34,7 hektara se svode na deset puta manju površinu od samo 3,4 hektara.

Od zelenila i kulture se otima i stvara prostor od 9,6 hektara izgrađenih kvadrata komercijalnog sadržaja kojih sada na lokaciji uopšte nema a na to se dodaje još 7,9 hektara mešovitih gradskih centara.

Paradoksalno cilju izrade ovog plana je da se površine za objekte i komplekse javnih službi (dom zdravlja, vrtić, vatrogasna služba i kulturni sadržaj) smanjuju skoro za trećinu, za čitavih 9,7 hektara, pokazuje analiza koju je uradio RERI.

„Ako pogledamo i planirani porast broja stanovnika (sa sadašnjih 854 predviđa se porast broja stanovnika na 7980) i deset puta veću gustinu stanovanja ističe se da je primarni cilj predmetnog plana da se na prostoru kompleksa „Avala filma“ izgradi elitni stambeni kompleks, a ne da se razvija filmska industrija“, piše u saopštenju.

Da bi se to ostvarilo, kako kažu, biće žrtvovano 26,8 hektara šuma i 7,9 hektara zelenih površina na jednoj od najvrednijih lokacija Beograda, neprocenjive vrednosti upravo u svom doprinosu prirodnim dobrima.

„Pored niza propusta u izradi dokumentacije, kao što je taj da izradu planskog dokumenta potpisuju „odgovorni urbanisti“ kojima su istekle licence i da sam “kompleks Avala filma” i nije precizno definisan, i sam njen sadržaj je problematičan i u suprotnostima sa zakonima i planovima višeg reda, te ukazuje na to da je svrha plana da pravno potkrepi nelegitimnu praksu ustupanja najvrednijih gradskih prostora privatnom interesu a na štetu javnog interesa i budućnosti grada“, naglašava se u saopštenju.

„Realizacija plana bazira se na nizu upitnih radnji nadležnih institucija, poslanika i javnih preduzeća kojima se javni interes podređuje privatnom. Tako se „Srbijašume“ odriču dela šume na ovom području, od Ministarstva kulture i informisanja se traži da da saglasnost da se površine javne namene preimenuju u površine ostalih namena. Pri tome, urbanistički planovi višeg reda se uzimaju kao „orijentacioni“, odnosno neobavezujući a time i nevažeći. Nameće se pitanje – ako se planovi višeg reda uzimaju kao nevažeći, čemu onda planovi uopšte služe i na osnovu kojih informacija je rađen materijal za rani javni uvid i određena budućnost ovog dela Beograda“, dodaje RERI.

Stručnjaci i organizacije civilnog društva zahtevaju da se odmah obustavi izrada plana detaljne regulacije kompleksa Avala filma na predloženim osnovama i da se pristupi izmeni osnovnog koncepta tako što će se poštovati procedure, zakoni i planovi višeg reda, obezbediti očuvanje šuma i zelenih površina, bez promene namene zemljišta jer za to ne postoji osnov, te da se investitoru ostavi mogućnost korišćenja i investiranja u nepokretnosti u njegovom vlasništvu, bez promene vlasničke strukture nad zemljištem.

Neophodno je da plan detaljne regulacije bude izrađen u skladu sa ciljevima, namenom prostora i ograničenjima koja su utvrđena Programom zaštite životne sredine Grada Beograda (2015), Strategijom pošumljavanja Grada Beograda (2009), Akcionim planom adaptacije na klimatske promene sa procenom ranjivosti za Grad Beograd (2015), Planom generalne regulacije sistema zelenih površina Beograda (2019) i drugim strateškim i planskim dokumentima u oblasti zaštite životne sredine i planiranja i izgradnje. Izveštaj o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu plana detaljne regulacije neophodno je izraditi u skladu sa zakonom i taj izveštaj mora da sadrži ažurne i tačne podatke o stanju životne sredine, zaštićenim vrstama i njihovim staništima, procenu vrednosti biotopa i varijantu nerealizovanja plana, objašnjeno je u saopštenju.

Na osnovu ovih podataka i analiza potrebno je, poručuju iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu, utvrditi rešenja koja su najpovoljnija za ostvarivanje ciljeva zaštite životne sredine i održivog razvoja Beograda, a time i ovog dela Košutnjaka.

U postupku ranog javnog uvida građanima nije omogućeno da svoje primedbe i komentare dostave na zakonom propisan način. Stručnjaci i organizacije civilnog društva zahtevaju da se postupak ranog javnog uvida obustavi u situaciji kada zbog epidemije virusa COVID-19 ne postoje elementarni uslovi za učešće javnosti u postupku donošenja odluka, te da se postupak ponovi kada se sve neregularnosti i propusti otklone.

Potpisnici ove inicijative su stručnjaci i organizacije civilnog društva: Beogradska otvorena škola, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Evropa Nostra Srbija, Ministarstvo prostora, Ne davimo Beograd, Organizacija za političku ekologiju Polekol, Pešaci nisu maratonci, RERI, ZaNašKej, Ksenija Radovanović, Slavica Čepić – pejzažni arhitekta/istraživač na Šumarskom fakultetu, Svetska organizacija za prirodu WWF.