Foto: Pixabay/DexDVeliko zagađenje vazduha u našoj prestonici je opravdano jedna od glavnih tema u medijima prethodnih dana.
Srđan Kukolj iz organizacije HEAL, koja se već godinama bavi uticajem zagađenog vazduha na zdravlje, za portal Klima101.rs pokušao je da približi ovu temu:
Obradovali smo se Miholjskom letu i višim temeperaturama međutim poslednjih dana šetnja po beogradskim bulevarima ili parkovima nije bila toliko prijatna za mnoge građane, a posebno za ljude sa srčanim i respiratornim smetnjama, decu i odrasle sa bronhijalnom astmom. Mnogi su se pitali da li su učestali kašalj i otežano disanje poledica prehlade ili epidemije gripa međutim odgovor na ovo pitanje je prekomerno zagađenje vazduha.
Naši sugrađani koji žive u višim delovima grada već danima primećuju tamni oblak smoga koji prekriva Beograd, a njihove utiske potvrđuju i zvanične informacije. U poslednjih nedelju dana podaci sa mernih stanica pokazuju da je koncentracija PM10 i PM2.5 čestica u vazduhu čak tri do četiri puta viša od bezbednih vrednosti.
Koliko je zagađenje vazduha opasno?
Kada se govori o zagađenju često možete čuti pojam PM čestice. U pitanju su vrlo sitne čestice u vazduhu. Broj pored skraćenice PM označava veličinu čestice: PM10 je 10 mikrometara ili manje, PM2.5 je 2.5 mikrometra ili manje. Zbog toga što su ovoliko sitne, kada se udahnu, ove čestice kroz alveole dospevaju direktno u naš krvotok i izazivaju štetu plućima i srcu.
Poslednji izveštaj o uticaju spoljašnjeg vazduha na zdravlje u Srbiji, koji je objavila Svestka zdravstvena organizacija u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine Srbije i Institutom zа јаvnо zdrаvljе Srbiје „Dr Milan Jovanović Batut’’, procenjuje da je u 2016. godini izloženost zagađenom vazduhu u spoljašnjoj sredini uzrokovala 4,2 miliona prevremenih smrti širom sveta. Od tog broja, oko 6.592 smrtnih slučajeva i 131.183 izgubljenih godina života je posledica zagađenja vazduha u Srbiji.
Sistem za praćenje kvaliteta vazduha, kojim upravljaju zvanične institucije u Srbiji, pokazuje da koncentracija štetnih materija u vazduhu, posebno PM čestica, u gradovima redovno premašuje bezbednosne granice za kvalitet vazduha preporučene u smernicama Svetske zdravstvene organizacije. Visoke koncentracije štetnih materija u vazduhu povećavaju rizik od srčanih bolesti, raka pluća, respiratornih bolesti i moždanog udara.
Zagađenje vazduha dolazi iz različitih izvora, a sada ćemo ukratko proći kroz najvažnije:
Termoelektrane
Sagorevanje uglja radi dobijanja električne energije jedan je od najvećih izvora zagađenja vazduha. Osam od deset termoelektrana na ugalj koje najviše zagađuju nalazi se na Zapadnom Balkanu. Godine 2016, srpska termoelektrana Kostolac B nadmašila je Ugljevik iz Bosne i Hercegovine, postajući najozloglašeniji zagađivač sumpor dioksidom na evropskom kontinetu.
Termoelektrana Kostolac B udaljena je samo stotinu kilometara drumskim saobraćajem od Beograda. Zahvaljujući vetru ovo potrojenje ne zagađuje vazduh samo u obližnjim selima ili u Beogradu, već u celoj Srbiji i regionu. Isti je slučaj i sa ostalim termoelektranama na ugalj. Podaci iz izveštaja „Hronično zagađenje vazduha“ pokazuju da su četiri srpske termoelektrane bile među deset glavnih zagađivača u Evropi po emisijama sumpor dioksida PM10 čestica u 2016. godini i da je naša zemlja na prvom mesto lestvice zemalja u Evropi po ukupnom zdravstvenom trošku od zagađenog vazduha u iznosu od oko 1,6 milijardi evra, a koji je direktna posledica prekomernog zagađenja iz termoelektrana na ugalj.
Saobraćaj
Ne samo Beograd, već cela Srbija pati i od zagađenja vazduha koje stvara saobraćaj. Činjenica je da se na cestama može videti sve veći broj autmobila koji svakodnevno doprinose povećanju štetnih materija u vazduhu čineći naše građane ranjivijim i podložnijim za pojavu hroničnih bolesti. Nažalost mreža javnog gradskog i međugradskog prevoza nije usklađena sa potrebama stanovništa zbog čega se mnogi građani odlučuju za kupovinu i upotrebu vozila, a posledica toga je sve veći broj dece i odraslih sa pojavom hroničnih bolesti.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, toksični ispušni gasovi od saobraćaja jedan su od glavnih krivaca za pojavu sve većeg broja ljudi koji su stekli hronične kardiovaskularne i respiratorne bolesti. Deca koja žive u blizini puteva s prometom teških vozila izložena su dvostruko većem riziku od respiratornih problema od dece koja žive u sredini bez intenzivnog saobraćaja.
Veliki deo ovog problema čini i kvalitet vozila koja su na našim putevima. Srbija godišnje uveze oko 120 000 polovnih automobila, sa zagađujućim euro3 motorom ili starijih od 14 godina. Ta vozila su uklonjena iz Evropske unije zbog zaštite zdravlja i životne sredine.
Grejanje
Kvalitet vazduha u našoj zemlji najgori je tokom grejne sezone. Nepostojanje mreže daljinskog centralnog grejanja za sva domaćinstva kao i celi javni i privatni sektor dovelo je do toga da individualna kućna ložišta, ali i privatne i gradske kotlarnice predstavljaju pretnju za zdravlje građana danas, zagađujući vazduh spaljivanjem čvrstih goriva.
Kod upotrebe čvrstih goriva za domaćinstva potrebno je, pored zagađanja vazduha u spoljašnjoj sredini, istaći problem sa zagađenjem vazduha u unutrašnjoj sredini. Zastarele peći i šporeti na čvrsta goriva su prisutni u mnogobrojim domaćinstvima širom Srbije, i oni značajno zagađuju vazduh u stambenim objektima.
Kvalitet vazduha u domaćinstvima koja spaljuju čvrsta goriva za kuvanje ili ogrev često i do 100 puta premašuje bezbednosne granice ostavljajući trajne posledice na zdravlje članova porodice. Izloženost visokim koncentracijama štetnih materija u vazduhu je posebno izražena među populacijama žena i dece koji provode najviše vremena u zatvorenom prostoru.
Zašto je Beograd toliko zagađen ovih dana?
Beograd je i inače jedan od gradova koji se svakodnevno bori sa prekomernim zagađenjem vazduha. Pored već prisutne velike koncentracije štetnih materija koje dolaze iz industrijskih postrojenja i termoelektrana na ugalj, ovaj grad se takođe suočava i sa problemom zagađenja vazduha koje dolazi iz kućnih ložišta i saobraćaja.
Poznato nam je da je prekomerno zagađenje vazduha najviše izraženo tokom zimskog perioda jer se troši mnogo više energenata za proizvodnju električne energije ili grejanje u odnosu na ostatak godine – ali ove, kao i prethodnih godina, zvanični podaci pokazuju da je zagađenje prisutno i van grejne sezone.
Pretpostavke su da nedostatak vetra uz sve prethodno navedene izvore zagađenja, zajedno sa paljenjem useva u okolini Beograda, kao i povećanom količinom vozila u saobraćaju pogodoju ovakvom razvoju zagađenja.
Zagađenje vazduha i klimatske promene
Svi izvori zagađenja koje smo naveli takođe predstavljaju i najveće izvore emisija gasova sa efektom staklene bašte, ipak i pored toga naša zemlja ostaje veoma zavisna od uglja.
Srbija je tokom perioda 2015-2017. godine izdvojila čak oko 300 miliona evra u direktnim subvencijama za sektor uglja, ili skoro 100 miliona evra godišnje – što je najveći iznos među državama zapadnog Balkana, navodi se u izveštaju Energetske zajednice. Dodajte tome „subvencije“ koje građani već plaćaju svojim zdravljem, gorepomenutih milijardu evra, i postati će jasnija slika koliko ugalj već košta svakog građanina, a da nije ni upalio struju.
Tekst u celosti čitajte na portalu Klima101.rs.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
