foto FoNetU ranim jutarnjim časovima, dok je još mrak napolju, ulično osvetljenje se gasi. Jedino šta osvetljava ulice su svetla koja dopiru iz pojedinih butika, kafića ili zgrada. Kolika je ovo opasnost za saobraćaj i zbog čega je na ovaj način regulisano ulično osvetljenje? Sagovornik N1, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu kaže da je neophodno promeniti ovu odluku iz 1987. godine i u sistemu javne rasvete uskaditi paljenje i gašenje svetla prema astronomskim tablicama.
„Važno je biti štedljiv, ali ne i terati građane da voze na posao po mraku. To nije ni bezbedno, a nije ni neka ušteda. Hajde da štedimo na suštinskim stvarima, hajmo da digitalizujemo sistem javne rasvete, da usklađujemo paljenje i gašenje prema astronomskim tablicama, da građane ne dovodimo u opasnost, a da uštedimo tamo gde treba i može“, rekao je Jovanović.
Reporterka N1 prenosi da se svetla u Beogradu gase oko 6 ujutru kada jeste mrak pošto sviće oko 6.50. Oni koji idu u to vreme na posao svedoče da se šeta po mraku, a neke radnice su nam potvrdila da kada otključavaju trafike moraju da osvetljavaju telefonom.
Sama odluka po kojoj se pali i gasi ulična rasveta u Beogradu datira iz 1987. godine.
Jovanović objašnjava da se prema toj odluci vreme koriguje tri puta mesečno, a da se izlasci i zalasci Sunca menjaju svaki dan pa dolazimo u situaciju da se svetla ugase pre nego što Sunce izađe. Zato vozimo i idemo na posao u mraku i polumraku što nije ni civilizacijski, ni bezbedno.
„Nije se mnogo promenilo, i ranije su se građani žalili. Nije se mnogo menjalo da i dalje biramo za direktore javnih preduzeća nesposobne ljude koji su glavni uzrok što danas moramo da štedimo“, kaže.
Ocenjuje da usklađivanjem sa astronomskim tablicama mora da se vrši ono što ljudi plaćaju kao komunalnu uslugu, a možemo da uštedimo na dekorativnoj rasveti, a ne na javnom osvetljenju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
