Škole u našoj zemlji, koje pohađa više od 800.000 dece, ne ispunjavaju savremene standarde zelene gradnje. Održivi izvori energije, ušteda u potrošnji, korišćenje prirodnih materijala i okruženje bez buke samo su neki elementi ekološki prihvatljivih zgrada čija primena kao i nivo svesti o njihovom značaju tek treba da zažive, zaključeno je juče na skupu Saveta zelene gradnje.
Kako je istakao Sanjin Grbić, član Borda direktora Saveta, problemi koji se ističu kada su srpske škole u pitanju su stare, nefunkcionalne zgrade sa velikom potrošnjom energije i vode, bez termoizolacije i sa lošim prozorima, zastarelim i neadekvatnim osvetljenjem i lošim kvalitetom vazduha. Iako je potrebno uložiti dodatna sredstva, zelena gradnja je mnogostruko isplativa.
– Materijalna dobit je svakako velika, kako studije pokazuju, za ulaganja veća za samo 2 odsto donosi uštede od čak 25 procenata. Veliki je doprinos i razvoju lokalne ekonomije jer standardi nalažu korišćenje lokalnih materijala. Ipak, daleko veća je dobit u očuvanju zdravlja, jer je u zelenim zgradama mnogo manji procenat dece koja oboljevaju od astme, alergija i virusa, a adekvatno osvetljenje i zaštita od buke obezbeđuju bolju koncentraciju i produktivnost – objašnjava Grbić i dodaje da postoje mnogi načini očuvanja zdravlja i životne sredine ili uštede, od reciklaže otpada, preko prerade otpadnih voda i kišnice, do smanjenja upotrebe hemikalija koje imaju štetna isparenja.
Koncept zelene škole obuhvata promovisanje i sistematsko edukovanje đaka o zdravlju ljudi i životne sredine kao i odgovorno ponašanje. U tom smislu je veliki značaj uprave, koja treba da uradi više od minimuma koji država propisuje, naglasio je Mladen Vukanac, potpredsednik Saveta zelene gradnje Srbije. U tu svrhu Savet je napravio vodič „Moja zelena škola“, gde su u kratkim crtama opisani prvi koraci koje bi zaposleni u školama trebalo da načine u organizovanju i edukaciji đaka.
– U vodiču su osnovne smernice šta treba uraditi u školama. To su koraci koji mogu da se preduzmu već sutra, bez ikakvih ulaganja. Potrebno je da se ideja zelene gradnje prihvati, a kada investicije stignu, i deca i nastavnici će biti spremni i znati kako da ih upotrebe. Da bi taj sistem zaživeo već za par godina, ključno je da se razmišlja na taj način, makar prvi korak bila zamena običnih sijalica štedljivim. Mnogi od tih sistema nisu novina kod nas, ali je potrebno da se primenjuju sistematski – dodao je Vukanac i naveo da će već sad neki značajni objekti biti uređeni po strogim standardima održivosti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.