Zemun je grad sa duhom

Autor Miroslav Turudić istakao je da se ova knjiga sastoji iz tri romana koje je objavio između 2000. i 2007. godine u Ateljeu Dereta. S obzirom da je postojala velika potražnja za ovim romanima, uspeli smo da objavimo i ovu knjigu, koja se sastoji iz romana Opelo za divlju kajsiju, Drugo izgnanstvo Vojina Erdevičkog i Zemun, jedna uspomena. Ova tri romana govore o 90-im godinama u Zemunu i šire, kao i o prvim godinama ovog veka. Reč je o mom sudu o moralnom, urbanom, duhovnom i svakom drugom propadanju Zemuna kroz životopis glavnog junaka Vojina Erdevičkog, koji nije mogao da se adaptira na nove uslove i koji je ostao izbeglica u sopstvenom zavičaju i zato je morao da pobegne iz sopstvenog zavičaja. Ova knjiga je divno uobličena i lepo dizajnirana zahvaljujući Službenom glasniku, izjavio je Miroslav Turudić.

Prema rečima novinara i književnika Milinka Bujišića, poslednjih decenija kad je u ovoj zemlji krenulo sve naopako, kad su naši antidonkihotovski junaci počeli da otimaju od sirotinje i da daju bogatima a i nemilice uzimaju za sebe, kad je primitivizam udario na sve što je imalo moralne i duhovne vrednosti, kad je nepravda zamenila pravdu, kada su ovom zemljom tekle krv i suze, rečju, kad je đavo uzeo sve u svoje ruke, Miroslav je stao u odbranu moralnih i duhovnih vrednosti ne pitajući se koliko će to da ga košta. Cenu je platio kao i svi čestiti ljudi, duboko uveren u moć duha koji će vremenom sve nadvladati. Za Miroslava, Zemun nije samo toponim, nije samo adresa, Zemun je grad sa duhom, sa svojom kulturom, svojom istorijom, mesto gde se poštuje svaka ličnost, mesto gde svako ima svoje mesto, gde se zna ko je ko i ko koliko vredi, jednostavno mesto gde je sve izmereno i gde se sve meri na vagi za lepotu, dobrotu i poštenje, rekao je Milinko Bujišić.

Književnik Petar Arbutina izrazio je veliko zadovoljstvo što se nalazi u Zemunu. Za mene je bio priličan izazov da napišem predgovor za Zemunsku trilogiju. Najviše me je intrigirao roman Opelo za divlju kajsiju, ali sam izrazio sumnju da tako nešto može da se nastavi. Šta više da se napiše, kada je opisana čitava sociološka i istorijska trauma. Osim Borislava Pekića, teško da možemo naći pisce koji su uspeli da smeste grad u književno delo na tako dobar način. Ta vrsta autentičnosti rađa jedno istinsko i dubinsko osećanje grada. Junak Zemunske trilogije Vojin Erdevički je simbol sunovrata čitave klase i sve ono što je obeležilo propast jedne istorijske utopije, odnosno Jugoslavije. Knjiga je koncipirana i data kroz karaktere i zato je ovde urbana proza uspela, jer ne možemo grad da prepoznamo u prostoru, ako ga ne vidimo u sudbini. Ova knjiga ima dobru poruku i nadam se da će tako i biti shvaćena i razumevana, kazao je Petar Arbutina.