„Bitka za Sutjesku“: Protest meštana zbog izgradnje MHE

Meštani su s protesta pod nazivom „Bitka za Sutjesku“ poručili da neće odustati dok se ne obustavi izgradnja, upozorivši da šteta po eko-sistem nije jedina i da postoji sumnja da se investitor nezakonito koristi šljunak iz reke na drugom gradilištu.

Nosili su transparente „Zaustavimo ekocid“, „Sačuvajmo Sutjesku za buduće generacije“, „Domovina se brani rekom i ribom u vodi“, „Sutjeska je život“…

Na tri mesta na rekama Jabušnica, Sutjeska i Sastavci u toku je izgradnja mini-hidroelektrana što će, po oceni ekoloških udruženja, dovesti do unuištenja rečnih korita i okoline.

Hidroelektrane se grade na granici s Nacionalnim parkom „Sutjeska“ koji obuhvata šire područje sliva te reke, uključujući strogo zaštićeni rezervat – prašumu Perućicu i delove planina Maglić i Volujak.

Centar za životnu sredinu Banjaluka je krajem prošle sedmice predao zahtev Inspektoratu Republike Srpske u kojem traži hitno obustavljanje radova na Sutjesci i njenoj pritoci Jabušnici.

Ratko Pilipović, pravnik u toj ekološkoj organizaciji, izjavio je za Radio Slobodna Evropa da se od inspekcije zahteva da proveri stanje na gradilištima i utvrdi štetu koja je već nastala zbog radova.

„Reka će presušiti“, kazao je Pilipović dodavši da su zahtevali da se procene i moguće posledice za korito reke Sutjeske i okolnog područja.

Iz inspektorata su naveli da će „postupiti po prijavi Centra za životnu sredinu“ i „proveriti stanje na terenu“.

Borba za očuvanje reka Sutjeske traje još od 2006. godine, kada su se lokalno stanovništvo i nevladine organizacije udružili protiv izgradnje mini-hidroelektrana u okviru Nacionalnog parka „Sutjeska“.

Okružni sud u Banjaluci je 2021. godine doneo presudu u korist Centra za životnu sredinu, poništivši rešenja o odobravanju studija uticaja na životnu sredinu za te projekte.

Uprkos sudskoj presudu investitor, „Hidroenergy“ d.o.o. Gacko, firma koja pripada austrijskoj kompaniji „GLA Holding“, a čiji je vlasnik državljanin Austrije poreklom iz Srbije, Vladimir Vuković, nastavila je radove.

Po poslovnom portalu Akta.ba, ta firma ima samo jednog zaposlenog.

U avgustu prošle godine osnovana je i firma „Hidroenergy“ d.o.o. Laktaši koja takođe pripada austrijskoj kompaniji „GLA Holding“.

Ona je navedena kao investitor izgradnje MHE na Jabunšnici.

Iz inspekcije su ranije naveli da investitor ima sve potrebne dozvole nadležnog ministarstva Vlade Republike Srpske, mada su dozvole izdate bez valjanog prostornog plana za Nacionalni plan „Sutjeska“ jer je poslednji istekao još 2000. godine.

Zemljište na kojem se grade hidroelektrane većinski je u državnom vlasništvu koje je na korišćenje dodeljeno Javnom preduzeću „Šume Srpske“ ;što je navedeno i u ekološkoj dozvoli koju je izdalo Ministarstva prostornog uređenja, građevinarstva i ekologije Republike Srpske.

To je urađeno uprkos Zakonu o privremenoj zabrani raspolaganja državnom imovinom koji je još 2005. godine nametnuo tadašnji visoki predstavnik u BiH Pedi Ešdaun.

U nepokretnu državnu imovinu, između ostalog, spadaju reke, šume, građevinsko i drugo zemljište.

Reka Sutjeska, zajedno sa prašumom Perućicom stanište je mnogih ugroženih i endemskih vrsta, kao i vrsta od evropskog i međunarodnog značaja.

Reka Sutjeska je stanište i vidre, trajno zaštićene po entitetskim zakonima o lovstvu.

U BIH je izgrađeno 119 mini-hidroelektrana koje su proizvele tek 2,54 odsto od ukupno proizvedene električne energije.

Od 2015. do 2020. godine za podršku proizvodnje obnovljive, „zelene“ energije iz 102 male hidroelektrane, njihovim vlasnicima isplaćeno je 136 miliona konvertibilnih maraka (oko 70 miliona evra), prenosi N1.