Kako ulazimo u novu školsku godinu: Mnogo toga je struka rekla od 3. maja, ali je vlast nije čula

Nezadovoljstvo zbog niskih plata zamenili su strah i zabrinutost nastavnika za vlastitu i bezbednost svojih učenika, jer su škole u Srbiji danas sve osim sigurnih mesta za odrastanje i učenje. Istini za volju, nisu to bile ni pre nego što se dogodila tragedija u školi na Vračaru.

Ako se postupanje u danima posle 3. maja može pripisati nesnalaženju nadležnih zbog činjenice da se Srbija prvi put suočila sa masovnim pucnjavama, opravdanja za sve što je u međuvremenu urađeno ne može da bude.

A nije urađeno gotovo ništa. Otkako je nastavnici u Trsteniku izmaknuta stolica prosvetna vlast nije prstom mrdnula da se uhvati u koštac sa narastajućim nasijem unutar obrazovnih ustanova. Da nije ni imala ozbiljnu nameru bilo je jasno kad su proletos obelodanjeni predlozi za izmenu prosvetnih propisa.

Ovih dana to je potvrdila slanjem smernica za organizaciju rada u predstojećim nedeljama prebacujući „vruć krompir“ zaposlenima u obrazovanju.

U visokocentralizovanom obrazovnom sistemu gde je sva vlast u rukama Ministarstva prosvete i gde se stalno preti inspekcijom, nastavnici su preko noći dobili autonomiju za kojom godinama vape i sada ne znaju šta će s njom, pa čekaju „sa vrha“ smernice za realizaciju smernica.

Većina onoga što je u njima napisano već postoji u prosvetnim propisima, nastavnim programima i uputstvima za izvođenje nastave, ali se malo šta u praksi primenjuje. Zašto, pitanje je, pre svega, za najodgovornije u obrazovanju.

Dobro je što se u smernicama potencira vaspitna uloga škole, ali to ne treba da bude dvonedeljna aktivnost, niti kuriozitet predstojeće školske godine.

Lepo zvuče poruke o poštovanju, saradnji i uvažavanju različitosti, partnerskom odnosu škole i roditelja, tematskim danima i vannastavnim aktivnostima, samo su nadležni zaboravili da napišu kada i kako sve to sprovesti u prebukiranom rasporedu časova, stalnoj trci da se pređe svaka zacrtana lekcija, da se gradivo „nabuba“ i dobije potreban broj ocena.

U novu školsku godinu već ulazimo sa zaostatkom zbog naglog prekida prethodne i sada se nastavnicima poručuje da prve dve nedelje posvete razgovorima i radionicama, inicijalnoj proceni znanja (u školama se to već radilo), a da se nigde ne pominje skraćivanje gradiva. A upravo Ministarstvo prosvete insistira na nadoknadi svakog izgubljenog časa.

Od zapošljavanja novih psihologa i pedagoga koji, da se razumemo neće rešiti sve probleme ali mogu da pomognu, očigledno nema ništa. Postojeći su zatrpani administrativnim poslovima i nemaju vremena da se bave đacima. Sada im se sugeriše da drže još i slobodne nastavne aktivnosti, za istu platu i to o temama o kojima nastavnici treba da govore na časovima redovne nastave. Prekopotrebna saradnja škole i drugih instiutucija ostala je na nivou formiranja intersektorskih radnih grupa i saveta čije rezultate rada nismo videli.

Mnogo toga je struka rekla od 3. maja do danas, ali je vlast nije čula. A da je zaista htela da načini prvi korak ka ozdravljenju srpske prosvete morala je krenuti od ministarskog mesta. Ovako smo dobili prelazno rešenje do novih izbora i spisak lepih želja koje će biti zaboravljene čim uz obavezno intoniranje državne himne započne nova školska godina.