Haos u školama zbog najavljenih 10.000 dinara srednjoškolcima: Kupovina glasova preko leđa prosvetnih radnika?

U školama vlada pravi haos otkako im je stigao nalog od lokalnih samouprava da prikupe podatke sa ličnim podacima učenika i tekućim računima njihovih roditelja na koje 10.000 dinara treba da im bude isplaćeno.

Direktori beogradskih srednjih škola sa kojima smo razgovarali prenose iskustva koja su prethodnih dana imali sa nadležnima iz Sekretarijata za obrazovanje Skupštine grada, a kome podatke treba da proslede.

10.000 dinara – dva formulara

Najpre je, kažu, stigao mejl sa dva formulara – jedan u koji se upisuju podaci, a drugi je izjava roditelja kojom daje pristanak školi da može da koristi podatke o banci u kojoj imaju otvoren tekući račun, kao i broj samog računa.

U tom mejlu je stajalo i obaveštenje da ne umnožavaju formulare za đake dok im naknadno ne stigne broj zaključka Vladine odluke o isplati jednokratne pomoći srednjoškolcima.

Neki direktori po svoj prilici nisu obratili pažnju na tu rečenicu, pa su pojedine škole distribuirale obrasce u kojima doslovno piše „u skladu sa zaključkom Vlade RS…od…“ dok su druge škole unele te informacije i tek onda formulare podelile đacima.

Posle toga iz Sekretarijata stiže nov zahtev – da uz obrasce roditelji slikaju broj kartice i tekućeg računa, a kada su se zaposleni u školama pobunili protiv toga, ukazujući da bi takvo postupanje bilo protivno zakonu, od ove ideje se odustalo.

Novi nalog, ovog puta naslovljen na odeljenjske starešine, stigao je od direktora: da se svi podaci sa papirnih obrazaca moraju uneti u eksel tabelu, što je razljutilo razredne starešine.

Dodatni problem su napravile nedorečene formulacije u obrascima koje roditelji treba da popune, pa su oni masovno grešili jer mnogima nije bilo jasno čije ime treba da se upiše na mestu označenom za „potpis ovlašćenog lica“.

Roditelji koji su protumačili da treba da se potpišu su napravili grešku, jer je to mesto na koje se potpisuje direktor škole.

Da je na obrascu pisalo „potpis ovlašćenog lica ustanove“ bilo bi jasno ko upisuje svoje ime i prezime.

Obrasce koje su potpisali roditelji škole nisu smele da prihvate, pa su deci dati novi formulari da ih ispravno popune, a u jednoj beogradskoj gimnaziji, kako saznajemo, podatke su prepisivale tetkice.

Juče popodne u medijima se pojavila vest da se obrasci mogu popuniti i elektronski, što je izazvalo revolt direktora i nastavnika budući da do mnogih ta vest nije stigla.

Kako saznaje Danas, ova mogućnost ne postoji, već je reč o internom obrascu jedne beogradske gimnazije koja se dosetila da nastavnicima olakša posao tako što je otvorila anketu u Gugl formatu u koju je svaki roditelj uneo tražene podatke, a njih će škola potom da prekopira u eksel tabele.

Tenzije među zaposlenima dodatno su povećali kratki rokovi u kojima sva dokumentacija treba da se prikupi i prosledi nadležnima.

Rok do kada učenici treba da dostave popunjene formulare je petak, 1. decembra do 15 sati, a škole sve to treba da pošalju lokalnoj samoupravi do ponedeljka, 4. decembra, u 11 sati.

Najodgovorniji da se sve sprovede su, po običaju, direktori škola, koji su se obavezali da posao urade pod materijalno i krivičnom odgovornošću, pa se nameće pitanje hoće li oni snositi sankcije ako neki podatak bude pogrešno unet, pa novac ne legne na tekuće račune roditelja.

Lični podaci „na izvol’te“.

Da je u srednjim školama vlada popriličan haos svedoči i predsednik Foruma beogradskih gimnazija Aleksandar Markov, koji kaže da je juče nastava bila u drugom planu jer su se sve odeljenjske starešine bavile prikupljanjem podataka.

– Neshvatljivo je da u 21. veku, kada se govori o digitalizaciji, niko u Sekretarijatu za obrazovanje nije bio u stanju da napravi, ako ništa drugo, bar elektronski formular u Gugl upitniku koji je besplatan i u koji bi roditelji sa dva „klika“ mogli da unesu sve podatke. Ovo što je urađeno u organizacionom smislu je katastrofa i pokazuje nesposobnost nadležnih, a imamo iskustva jer ovo nije prvi put da se isplaćuje ovakva vrsta pomoći. Ranije se prijavljivanje vršilo unošenjem matičnog broja u aplikaciju, a zašto ona sada nije korišćena, potpuno mi je nejasno – kaže Markov.

On ističe da je razgovarao sa velikim brojem kolega i da se svi pitaju da li imaju pravo da prikupljaju osetljive podatke roditelja koji su sada „na izvol’te“.

Podsetimo da ovo nije prvi put da Grad traži podatke o ličnosti na način za koji postoji sumnja da je u suprotnosti sa zakonom.

Lane je to pokušano sa vaučerima, pa je posle pisanja medija zaustavljeno, a slično se ponovilo i kada su od zaposlenih traženi matični brojevi i broj pasoša da bi im bila uplaćena naknada za prevoz.

– Ovakvim načinom popunjavanja podataka postoji velika mogućnost da dođe do greške. U situaciji kada nastavnik treba da unese po 18 cifara tekućeg računa za 30 učenika i to u kratkom vremenskom roku, dakle ne da ih prekopira već da ih unese, vrlo lako može da dođe do greške i da novac ili legne na račun nekog drugog ili da uopšte ne bude isplaćen. Postavlja se pitanje ko je u toj situaciji odgovoran: nastavnik ili neko drugi – navodi Markov.

On kaže da su zaposleni u školama naviknuti da se ponašaju u skladu sa direktivama, ali da je „ovo prevršilo svaku meru“.

– Ne ulazimo u motive odluke da srednjoškolci dobiju po 10.000 dinara, to ostavljamo po strani, ali način na koji je sve oraganizovano nas uverava u potpunu nekompetentnost onih koji su preuzeli na sebe ovaj posao i tek kad im stignu svi podaci iz škola videće u kakvom haosu se nalaze – zaključuje Markov.

On primećuje da je ovog puta bilo lako dovesti roditelje u školu, jer su mnoga deca zaboravila formulare kod kuće, pa su ih u školu donosili njihovi roditelji.

NSPRS: Zloupotreba profesora

Saopštenjem se danas oglasio i Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Srbije, koji je pozivao Ministarstvo prosvete da javno objasni po kom osnovu se od profesora zahteva obavljanje pomenutih poslova i zašto škole obrađuju veći broj podataka o ličnosti roditelja koji nisu potrebni za proces nastave.

U pitanju su, kaže sindikat, poslovi koji ometaju redovnu nastavu, koji nisu definisani ugovorima o radu profesora i po svojoj suštini suprotni misiji vaspitanja i obrazovanja, jer stavljaju profesore u položaj kapilarnih izvršilaca političke volje aktuelne vlasti, odnosno jedne njene populističke mere.

Na ovaj način se, osim zloupotrebe profesora u jednoj predizbornoj populističkoj radnji, vrši i skladištenje, odnosno nepotrebna obrada većeg broja podataka o ličnosti roditelja svih učenika srednjih škola, kažu u NSPRS-u.

„Zaposleni u školama bi trebalo da obustave sve radnje u vezi s prikupljanjem i obradom takvih podataka bar dok ne dobiju jasan odgovor po kom osnovu se to od njih zahteva i zašto se ova mera Vlade sprovodi preko njih“, smatra NSPRS.

Direktorima srednjih škola za sada jedino ostaje da se nadaju da će rokovi za slanje dokumentacije lokalnim samoupavama biti produženi, jer bi u suprotnom morali ceo vikend da se bave ovim poslom.

Društvo direktora škola upozorilo na kratak rok

Kako saznaje Danas, Društvo direktora škola Srbije obavestilo je nadležne u Sekretarijatu za obrazovanje da neće moći da dostave skenirane bankovne kartice roditelja, zbog odbijanja mnogih roditelja koji smatraju da se time krši Zakon o zaštiti podataka o ličnosti.

„Mi već uveliko radimo po instrukcijama Ministarstva prosvete koje nam je prosledilo naloge iz Ministarstva finansija u sredu. Mi ćemo skenirati i poslati bankovne račune na obrascima koje su nam poslali iz našeg ministarstva, kao i sva tražena dokumenta, što pre“, stoji u dopisu Društav direktora, u kojem se ukazuje i da je nemoguće da sve to urade do ponedeljka, u 11 sati.

Mejl slične sadržine Društvo je uputilo i ministarki prosvete Slavici Đukić Dejanović.