20 godina Danasa: Borba za osvajanje slobode i dalje traje (VIDEO)

Priču o nastanku Danasa otpočeo je Rade Radovanović, kolumnista Danasa, podsećajući kroz razgovor Božidara Andrejića, noćnog urednika i jednog od osnivača lista, i Zdravka Hubera, zamenika glavnog urednika i takođe osnivača, na period kada su izbačeni iz tadašnjeg lista Borba, kada su osnovali „Našu borbu“ a posle razilaženja sa tadašnjim poslovnim partnerom i list Danas. 

Danas izlazi 20 godina i nekoliko meseci, nastavio je Božidar Andrejić, ali firma „Dan Graf“ je starija od lista dve godine i istakao da su te godine zanimljive i važne za ono što se posle dešavalo. 

„Prvo smo mogli da se hvalimo da imamo firmu i da nešto radimo, naravno stvarno smo pripremali taj list, izdavali knjige i imali neku vrstu zabave u tim godinama patnje. Ali ono čega sad više volim da se setim nego tih porođajnih muka, to su događaji koji su referentni sadašnjoj krizi i vlasti“, naveo je Andrejić.

On je objasnio i kako u tim godinama krize nisu imali dovoljno novca dok im nije odobren kredit, i to zahvaljujući tome što su objasnili kreditoru da će pisati protiv Slobodana Miloševića.

Da Milošević i njegova ekipa nisu zatvorili Borbu, da nisu zabranili novinarima ulaz ne bi bilo ni Naše borbe ne bi bilo ni Danasa, zaključio je Radovanović.

Koreni nastanka Danasa, objasnio je Zdravko Huber, sežu do okolnosti i uslova u kojima je sazrela jedna žurnalistička generacija koja je odlučila da pravi novine i medij koji je mesto nezavisnog mišljenja.

„Od Borbe smo probali da pravimo nezasivno kritičko glasilo i po logici stvari došli smo u sukob sa Miloševićem pa smo proterani“, ponovio je Huber.

O svojim počecima u Danasu pričao je i Zoran Panović, bivši glavni i odgovorni urednik lista, koji naglašava da pre Danasa „nije bio nigde“ odnosno susreo se sa novinarstvom tokom studija na Filozofskom fakultetu, tokom protesta 1996. godine u studentskim novinama Protest, zahvaljujući kojima je upoznao novnare Danasa i vrlo brzo počeo da sarađuje sa njima.

„Grujica Spasović mi je rekao da je Srbija podeljena i da će Danas biti most između dve Srbije, i pitao me je da li želim da pomognem u izgradnji tog mosta“, prisetio se Panović. 

Na pitanje da li je i kako Srbija i danas podeljena, Panović odgovara da sada imamo „sa jedne strane srećna naprednjačka lica u svom radikalskom obliku, a sa druge strane one koji se ponove bore za osvajanje slobode“.

Dragan Vujadinović, kolumnista Danasa, pričajući o toj podeli rekao je da sada imamo, sa jedne strane TV ekonomiju, a sa druge strane stvaran život. „Prva Srbija ne postoji ali se vidi i zato postoji, a druga Srbija, ova normalna, postoji ali se ne vidi i zato ne postoji“, nastavio je Vujadinović. 

Safeta Biševac, takođe kolumnistkinja, jedna od novinarki koja je u Danasu od prvog dana, kaže da je kroz karijeru često morala da objašnjava zašto radi u Danasu i zašto ne želi da se bavi nekim malo „lakšim temama“. „Za novinarstvo u ovoj zemlji neophodno je da postoje ozbiljne novine čiji novinari umeju da postavljaju pitanja, koji znaju da napišu tekst koji je objektivan i kritičan“, rekla je Biševac.

Ona je kao najteži period u svom radu istakla vreme bombardovanja, i zatvaranja medija pod palicom tadašnjeg ministra informisanja, a sadašnjeg predsednika države Aleksandra Vučića.

U tom je Radovanović podsetio na parolu Dragoljuba Petrovića, glavnog i odgovornog urednika Danasa, koji se u međuvremenu uključio u razgovor, da su „Danas jedine novine koje ne čita Vučić“.

Biševac je, međutim, istakla da misli da Vučić „itekako čita naš list“, jer je čula kad je pomenuo upravo nju i njenu kolumnu u nekoj emisiji.

„A znam da čita i Dražinu kolumnu. Mislim da je Draža jedini novinar sa kojim Vučić ne želi da se suoči, on koji se hvali da se nikog ne plaši, da sa svima može da izađe na kraj“.

To je i sam Petrović potvrdio prisećajući se emisije u kojoj je trebalo da gostuje zajedno sa Aleksandrom Vučićem ali on tada nije hteo da se pojavi.

O tome kako političari doživljavaju Danas i da li ga čitaju govorila je je urednica političke rubrike Jasmina Lukač. Ona je istakla da najviše pritisaka ipak ne dolazi od vlasti i politike već od vlasnika novina.

„Ekonomski interesi vlasnika nekog medija su jedini pritisak koji novinar može da oseća. Ja se zato zahvaljujem našim vlasnicima što podržavaju slobodu misli i zalažu se za profeisionalne standarde u novinarstvu. Zato mi možemo da pišemo objektivno, opstajemo kroz sve krize, i imamo verne čitaoce“, naglasila je Lukač.

Aleksandar Roknić, urednik rubrike Društvo kao i brojnih specijalizovanih dodataka o pravu, ratnim zločinima i njihovim posledicama, sudskim procesima, govorio je o važnosti izveštavanja o ovim temama za prihvatanje i prevazilaženje ratne prošlosti u Srbiji. 

„Zakoni Republike Srbije, koji su usvojeni u parlamentu, potpisao ih je predsednik Republike, se ne poštuju i mi moramo stalno da ukazujemo na to“, napomenuo je Roknić.

Vjekoslav Madunić, urednik na radiju Zagreb, bio je jedan od posetilaca panela a Radovanović ga je pozvao da se priključi diskusiji o ratnim zločinima iz ugla izveštavanja u Hrvatskoj i uporedi iskustvo bavljenja novnarstvom u susednoj državi. Madunić je naglasio da je „procesuiranje ratnih zločinaca rak rana Balkana“ i čestitao Danasu na objektivnom pisanju o ovim temama i zalaganju za prevazilaženje nepirjateljstva izeđu dveju država.

Među prijateljima lista bio je i Dragi Bugarčić, pisac koji je poželeo novinarima Danasa uspeh u borbi za slobodu štampe i još mnogo godina pisanja i izveštavanja o svim važnim pitanjima za naše društvo. „Dobro što je Danas kao dnevni list dobar, ali nije dobro što je jedini takav u Srbiji“, zaključio je Bugarčić.