Čak 52 odsto mladih opravdava nasilje: Šta su razlozi?

Ovaj podatak je najzabrinjavajući otkako KOMS od 2017. objavljuje alternativne izveštaje, ocenila je Miljana Pejić, generalna sekretarka te organizacije na predstavljanju publikacije, posebno imajući u vidu dve tragedije sa kojima smo se suočili u maju prošle godine – masova ubistva u OŠ „Vladislav Ribnikar“ u Beogadu i selima oko Mladenovca.

– Na primeru jednog odeljenja od 30 učenika, to bi značilo da 15 đaka opravdava nasilje i to je jedna od stvari na koju moramo da obratimo posebnu pažnju – rekla je ona.

Rezultati istraživanja pokazuju da mladi većinski opravdavaju nasilje ukoliko je ono usmereno na počinioce najtežih krivičnih dela (55 odsto) i u nešto manjoj meri kada država/policija „ne radi svoj posao” (39 odsto).

– Agresija odgovara na agresiju u tim situacijama – prokomentarisala je Pejić.

Ona je navela i da je, prema rezultatima ankete, procenat mladih izloženih fizičkom nasilju značajno opao u odnosu na prethodnu godinu – sa 49 na 21 odsto.

Pad je primećen i kada je reč o verbalnom nasilju (sa 71 na 50 odsto), dok je procenat mladih koji je bio izložen digitalnom nasilju povećan sa 47 na 50 odsto.

Na pitanje da li su izloženi bilo kom vidu diskriminacije 43 odsto ispitanika je odgovorilo potvrdno, što je takođe značajan pad u odnosu na lane, kada je ovaj procenat iznosio 62 odsto.

Prošle godine, 38 odsto mladih je doživelo ovaj vid diskriminacije, dok je taj broj ove godine 27 odsto.

Broj mladih koji je bio izložen nasilju motivisanom ličnom karakteristikom opao je sa 38 na 25 procenata, navodi se u izveštaju.

Ispitanici su odgovarali i na pitanje kako procenjuju uzroke nasilja i šta, prema njima, utiče na rast nasilja među mladima na skali od 1 do 5 (1 – nimalo ne utiče, 5 – veoma utiče).

Kao uzroke nasilja u Srbiji mladi ljudi najčešće prepoznaju, na prvom mestu, porodične odnose, kao i 2022. godine.

S druge strane, odsustvo i pad društvenih vrednosti i loša kaznena politika zamenili su mesta, te je pad društvenih vrednosti ocenjen kao drugi najvažniji uzrok nasilja, dok je loša kaznena politika sada na trećem mestu, pokazuje istraživanje.

Anketa je pokazala i da 69 odsto mladih podržava legalizaciju marihune u medicinske svrhe, a 47 odsto je reklo da im stručna pomoć u vezi sa mentalnim zdravljem nije dovoljno dostupna u Srbiji, iako je odgovor „ne” opao za 13 odsto u odnosu na lane.

Na pitanje koju instituciju na lokalnom nivou vide kao najadekvatniju za pružanje usluga u vezi sa mentalnim zdravljem većina smatra da je najbolje mesto za to kod privatnog psihologa.

Oko 68 anketiranih kaže da su se često susretali sa stresom, 48 sa anksinoznošću, a 32 sa depresijom.

Tek svaka osma mlada osoba vakcinisala se protiv HPV, a oko 50 odsto je izjavilo da nije imalo informaciju, nema poverenja ili ne zna ništa o HPV vakcini.

Uzorak je činilo 1.210 mladih od 15 do 30 godina sa teritorije Srbije.