Stanovnici Stare Pazove protestovali zbog 5G mreže: Imaju li razloga za strah? 1Foto: EPA-EFE/ANDY RAIN

Priča o 5G mreži ponovo je aktuelna u Srbiji, ali ovaj put ne zbog širenja korona virusa, već zato što su stanovnici Novosadske i okolnih ulica u Staroj Pazovi organizovali protest jer je ne žele u svojoj blizini. Iako 5G mreže tamo ni nema.

Meštani Stare Pazove su u subotu organizovali protest sa zahtevom da se makro 5G antena, velikog dometa i snage, izmesti iz naselja u Novosadskoj ulici.

Kako je istaknuto na protestu, komšije su složne i odlučne da istraju u zahtevu da se antena mobilne telefonije kompanije A1 izmesti sa krova kuće u Novosadskoj 16 u staropazovački atar, na bar 500 metara udaljenosti od prvih kuća.

Vlasnik kuće na koju je antena postavljena je čak angažovao i obezbeđenje verovatno u strahu od demonstranata.

Iz kompanije A1 su rekli za Danas da 5G tehnologija nije u upotrebi u Srbiji.

„Pomenuta bazna stanica u Staroj Pazovi je standardna 4G i 2G bazna stanica koja je u fazi izgradnje, za koju imamo sve zakonom propisane dozvole, a čije bi puštanje u rad poboljšalo kvalitet usluga i servisa korisnika u tom delu naselja“, kažu iz kompanije A1.

Građani koji su protestovali u Staroj Pazovi pozvali su se na informaciju Svetske zdravstvene organizacije da još nema dovoljno istraživanja koja bi nedvosmisleno ukazala da zračenje koje generišu 5G bazne stanice nije ništa opasnije od zračenja 4G antena.

„Potrebno je vreme da se dokaže bezbednost korišćenja radio-frekvencija od početnih 26GHz, a kamoli u budućnosti planiranih 300GHz“, rekao je za Betu Predrag Vidanović, jedan od stanovnika Novosadske ulice u Staroj Pazovi.

Međutim, kako za Danas kaže Mladen Koprivica, docent Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, frekvenicije na kojima bi radila 5G mreža bile bi znatno manje.

„Mobilna mreža koja bi bila nastavak ove postojeće, dakle kad bi se sa 4G prešlo na 5G mrežu, radila bi na sličnim opsezima, koji najčešće iznose tri koma nešto gigaherca, što nikako nije značajan skok u frekvenciji“, objašnjava Koprivica.

Dodaje da postoje i veće frekvencije od nekoliko desetina gigaherca na kojima može da radi 5G ali u tom slučaju bi zona pružanja servisa bila drugačija.

„Zbog visokih frekvencija gde su visoka slabljenja izisikvala bi se neka direktna vidljivost između uređaja. Kod tih sistema su drugačiji komunikacioni kanali, drugačije je slabljenje efikasnosti, projektovanje i arhitektura takvih sistema se razlikuje od ovih koji se postavljaju danas“, priča Koprivica.

Ono što se često navodi kao negativni efekat 5G pa i 4G antena, jeste zagrevanje tkiva i organizma pod uticajem elektromagnetnog polja.

„Naučno je dokazano da se glavni efekti koje elektromagnetno zračenje ima na tkivo i organizme svrstavaju u termičke efekte. Kada se tkivo nađe u eletromagnetnom polju ono može da se zagreje, međutim, komunikacioni i mobilni sistemi imaju značajno manje snage, i taj efekat zagrevanja tkiva je zanemariv“, priča Koprivica.

Postavlja se pitanje kako ograničiti intenzitet magnetnog polja a da taj termički efekat ne bude značajan.

„Zbog potrebe ograničavanja postavljene su norme i ispod tih granica koje su propisane zakonom termički efekat magnetnog polja je zanemariv. Ova oblast je u Srbiji regulisana Zakonom o zaštiti od nejonizujućih zračenja i propratnim pravilnicima“, kaže Koprivica.

Prema Zakonu o zaštiti od nejonizujućih zračenja ta zračenja obuhvataju: ultraljubičasto ili ultravioletno zračenje (talasne dužine 100-400 nm), vidljivo zračenje (talasne dužine 400-780 nm), infracrveno zračenje (talasne dužine 780 nm – 1 mm), radio-frekvencijsko zračenje (frekvencije 10 kHz – 300 GHz), eletromagnetska polja niskih frekvencija (frekvencije 0-10 kHz) i lasersko zračenje. Nejonizujuća zračenja obuhvataju i ultrazvuk ili zvuk čija je frekvencija veća od 20 kHz.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari