Abas zasad ne odustaje

Palestinci traže međunarodno priznanje svoje države s granicama iz 1967. Palestinska država bi u tom slučaju obuhvatala Zapadnu obalu, uključujući istočni Jerusalim i Pojas Gaze. Izrael i SAD su saopštile da palestinska država može da bude stvorena samo putem direktnih pregovora, ali palestinsko rukovodstvo tvrdi da takav pristup ne vodi ničemu.

Abas je izjavio da će u petak generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu podneti pismeni zahtev za priznanje palestinske države. Ukoliko Ban Ki Mun da „zeleno svetlo“, Savet bezbednosti će proučiti zahtev Palestinaca i glasati. Da bi zahtev bio odobren, potrebno je da devet od 15 članova Saveta glasaju za i da nijedna stalna članica ne uloži veto. SAD su, međutim, saopštile da će one iskoristiti pravo veta. U tom slučaju, Abas bi mogao da zahteva glas Generalne skupštine kojim bi Palestina dobila „jači status posmatrača“.

Netanjahu je zahtevao od Abasa, predsednika Palestinske uprave (PA), da započne pregovore sa Izraelom umesto što „gubi vreme na povlačenje unilateralnih poteza“. „Apelujem na predsedavajućeg PA da započne direktne pregovore u Njujorku koji će biti nastavljeni u Jerusalimu i Ramali“.

Iako bi priznanje palestinske države u UN imalo samo simboličan značaj, Palestinci tvrde da bi time ojačali poziciju u mirovnim pregovorima sa Izraelcima, naročito kada je reč o pitanjima konačnog statusa zbog kojih među njima postoji razdor. Ta pitanja se tiču tačno definisanih granica, statusa Jerusalima, prava palestinskih izbeglica na povratak. U izjavi koju je dao Bi-Bi-Siju na putu u Njujork Abas je rekao da je „pod izuzetnim pritiskom“ da odustane.

Diplomate se sastaju u Njujorku nekoliko dana nakon što je na Bliskom istoku vođena višednevna šatl diplomatija u cilju nalaženja kompromisa. Državna sekretarka SAD Hilari Klinton je rekla da još ima vremena da se postigne kompromis. Ona je, međutim, takođe naglasila da „rešenje o postojanju dve države može da se postigne samo putem pregovora.“

– Bez obzira na to šta se desi ili ne desi ove nedelje, neće biti postignut rezultat kojem se svi nadaju – rekla je Klintonova.

Predstavnici iz EU, UN, SAD i Rusije, koji čine Kvartet pregovarača za Bliski istok, rade na izradi okvira za povratak za pregovarački sto. Jerusalim post navodi da bi Izrael pristao „s rezervom“ na pregovore, na osnovu granica iz 1967. uz međusobnu razmenu teritorija, dok bi Palestinci pristali da se Izrael pominje kao država jevrejskog naroda.

Inicijativa Palestinaca u UN usledila je u vreme kada Izrael postaje sve izolovaniji na Bliskom istoku. U poslednjih nekoliko meseci njegovi odnosi sa Egiptom, Turskom i Jordanom su se pogoršali. Klintonova se sastala sa šefom turske diplomatije Ahmetom Davutogluom u Njujorku i stavila mu do znanja da sada nije vreme za dodatne tenzije i nestabilnost u regionu. Turska i Izrael, nekadašnji bliski partneri, zategli su odnose kada su izraelske snage bezbednosti napale turski brod koji je prošle godine prevozio humanitarnu pomoć za Gazu. Tom prilikom je ubijeno devet turskih državljanina.

Uvodnik Vašington posta

Palestinci će platiti

Palestincima Abasova inicijativa u UN neće doneti ništa dobro, navodi Vašington post u svom jučerašnjem uvodniku. Amerika bi, ako Abas ne odustane, osim ulaganja veta u Savetu bezbednosti, mogla da okonča slanje pomoći Zapadnoj obali; odmazda Izraela išla bi od blokade poreskih prihoda do aneksije naselja na Zapadnoj obali, navodi list. „Što je najgore, demonstracije koje će Abas orkestrirati kao podršku državotvornoj inicijativi izmaći će se kontroli i izazvati nasilnu konfrontaciju sa Izraelom“, piše u uvodniku.

Ako inicijativa krahira u Savetu bezbednosti, Generalna skupština „mogla bi položaj Palestine da unapredi do statusa nečlanice, uporedivog sa onim koji uživa Vatikan“. To bi Palestini omogućilo da se pridruži nekim međunarodnim agencijama i možda Međunarodnom krivičnom sudu, ali takav ishod, ističe Post, Palestincima neće doneti državu, već samo „još veće neprijateljstvo Izraela“. Obamina administracija i njeni evropski saveznici, kaže se u uvodniku, „mahnitom diplomatijom“ pokušavali su da spasu Palestince od „samoporažavajućeg plana“ njihovih lidera.

List piše i o stavu Izraela: „Premijer Benjamin Netanjahu dugo je odbijao razumne uslove za palestinsku državnost. Međutim, problem koji je proletos doveo do rascepa u odnosima između predsednika Obame i Netanjahua – definisanje palestinske države u skladu sa granicama Izraela iz 1967., uz razmene zemljišnih poseda – u međuvremenu je iščezao. Netanjahu je sada izgleda spreman da prihvati princip uz saglasnost da se Izrael neće vraćati na granice iz 1967. Ukoliko ozbiljno računa sa postizanjem državnosti, Abas bi trebalo da tu stvar – koju je pre samo nekoliko meseci odredio kao ključnu – iskoristi i nastavi sa pregovorima o granicama. Ali izgleda da će nastaviti sa svojom grandioznom pričom i pustiti Palestince da plate cenu“.

Hejg: Inicijativa vodi u sukob

London – Evropska unija nije otkrila svoj stav o najavljenom zahtevu Palestinaca da se prizna njihova država kao punopravna članica UN kako bi izvršila maksimalni pritisak na onbnavljanje pregovora, rekao je britanski ministar spoljnih poslova Vilijam Hejg. On je u zajedničkom saopštenju sa drugim zemljama EU naveo da pozicije Unije o tome kako će glasati o rezoluciji koja bi se mogla naći pred Generalnom skupštinom UN, nisu otkrivene „da bi se izvršio maksimalni pritisak na dve strane da se vrate za pregovarački sto“. Hejg je rekao da ne preporučuje Palestincima da podnesu zahtev Savetu bezbednosti jer bi to samo moglo da vodi ka konfrontaciji i da će tamo sigurno naići na američki veto. Beta – AFP