Abdelaziz Buteflika: Odlazak "nevidljivog" predsednika 1Foto: BETA AP Photo Sidali Djarboub

Predsednik Alžira Abdelaziz Buteflika (82) podneo je ostavku nakon dvadeset godina na vlasti.

Njegovu odluku je saopštila državna televizija, pošto ga je nekoliko sati ranije Ministarstvo odbrane pozvalo da se povuče s funkcije, naglašavajući da „nema vremena za gubljenje“ na ustavni proces kojim bi predsednik bio proglašen nesposobnim za obavljanje funkcije.

Mnogim Alžircima je bilo neshvatljivo kako je njihov 82-godišnji predsednik, koji je pre šest godina preživeo moždani udar i od tada jedva priča i hoda, te je vezan za kolica, uopšte vodio zemlju. Zato i ne treba da čudi što je stotine hiljada studenata, nastavnika, advokata, novinara i građana ostalih profila izašlo na ulice širom zemlje da protestuje kada se pronela vest da će se kandidovati za peti mandat, što je rezultiralo povlačenjem njegove kandidature i otkazivanjem izbora koji je trebalo da budu održani 18. aprila.

Budući da je izuzetno krhkog zdravlja, Buteflika se retko pojavljivao u javnosti, zbog čega su ga pojedini mediji prozvali „nevidljivim liderom“. Poslednji put se lično obratio naciji nakon izbornog trijumfa 2014. kada se u pobedničkom govoru zahvalio na ponovo ukazanom poverenju. Tada je pomenuo planove da će „osnažiti ulogu opozicije i garantovati prava i slobode“.

Uprkos široko rasprostranjenom nezadovoljstvu u zemlji, deo alžirske javnosti ga doživljava kao spasioca, pripisujuću mu zasluge za okončanje krvavog građanskog rata koji je 1990-ih odneo, kako se procenjuje, 200.000 života.

Rođen je u Maroku 1937, ali je veći deo života proveo u Alžiru. Sa samo 19 godina se pridružio Vojsci nacionalnog oslobođenja (ALN), vojnom krilu Fronta nacionalnog oslobođenja (FLN), koji je vodio rat za nezavisnost od kolonijalne Francuske. Mladi Buteflika je brzo napredovao i zadobio poverenje Huarija Bumedjena, komandanta ALN-a, koji je kasnije došao na vlast u puču 1965.

Nakon proglašenja nezavisnosti Alžira 1962. Buteflika je imenovan za ministra omladine, sporta i turizma, a godinu dana kasnije, sa samo 26 godina, postaje najmlađi šef diplomatije na svetu, što je rekord koji i danas drži. Zbog optužbi za korupciju, šest godina, od 1981. do 1987, proveo je u dobrovoljnom izgnanstvu, prvo u Švajcarskoj, a onda u UAE. Po povratku u zemlju 1987. ponovo se pridružuje FLN-u, a 1999. odnosi pobedu na predsedničkim izborima, koji su bili praćeni optužbama o krađi glasova. U prvom mandatu akcenat je stavio na ponovnu izgradnju zemlje i unapređenje reputacije Alžira u svetu. Nakon promene Ustava, kojim je bio ograničen na dva predsednička mandata, treći put je reizabran 2009, a onda 2014.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari