Abdul Gani Baradar: Politički lider i mogući predsednik

Mnogi smatraju da će postati sledeći predsednik Avganistana, za šta ima obostrano odlične preporuke – suosnivač je talibana i potpisnik sporazuma u Dohi sa SAD.

Od mladosti je bio blizak prijatelj osnivača talibaskog pokreta Mohameda Mula Omara, koji mu je dao nadimak Baradar – brat. Navodno su bili i pašenozi – oženili su dve sestre.

Prema drugoj verziji Baradar je Omarov zet, pošto je oženio njegovu sestru.

Rođen je 1968. godine u selu Deh Rahvod u provinciji Uruzgan. Pripada najbrojnijem paštunskom plemenu Durani.

Borio se tokom 1980-ih protiv sovjetske okupacije, rame uz rame sa prijateljem Mula Omarom, čiji je zamenik bio u jedinici mudžahedina. Nakon sovjetskog povlačenja 1989. Baradar i Mula Omar su osnovali medresu, versku školu u Kandaharu, a devedesetih godina i talibane.

Tokom vladavine talibana (1996-2001), Baradar je bio na raznim položajima. Navodno je bio guverner provincija Herat i Nimruz, komandant korpusa za zapadni Avganistan.

Dokument Stejt departmenta navodi ga kao bivšeg zamenika načelnika štaba vojske i komandanta Centralnog armijskog korpusa u Kabulu, dok Interpol navodi da je bio zamenik talibanskog ministra odbrane.

Borio se protiv američke intervencije 2001. godine i Severne alijanse avganistanskih mudžahedina koji su se borili protiv talibana i bili na strani SAD i zapadnih snaga.

Prema pisanju Njuzvika, novembra 2001. kada su talibanske snage „pregažene“, spasio je prijatelja i lidera Mula Omara, za koga se verovalo da je ranjen ili čak ubijen. Stavio ga je na motor koji je Baradar vozio i odvezao na sigurno, u planine.

Prema izveštaju holandske novinarka Bete Dam, Baradar je spasio život i kasnijem kasnijem predsedniku Avganistana Hamidu Karzaiju, kada je došao u Avganistan da predvodi antitalibanske snage.

Zarobljen je u Pakistanu 2010. Prema jednoj verziji zarobila ga je CIA, a drugoj pakistanski specijalci. U zatvoru je bio narednih osam godina. Pušten je oktobra 2018. na zahtev SAD i nastanio se u Kataru. Amerikanci su s pravom polagali u njega velike nade, što je potvrdio učešćem u pregovorima talibana i SAD u Dohi sa administracijom tadašnjeg predsednika Donalda Trampa.

Ne samo da je bio presudno važan pregovarač među talibanima u potpisivanju sporazuma sa SAD o povlačenju iz Avganistana februara 2020. već je razgovarao i sa predsednikom Trampom.

Svestan grešaka prethodne talibanske vlasti, Baradar je još 2009. od talibanskih boraca tražio da se potrude da osvoje umove i srca Avganistanaca. Napisao je i „kodeks ponašanja“, koji se fokusirao na smanjenje civilnih žrtava. Mnogi u taj novi talibanski kodeks sumnjaju.