Aberacija koja je uništila državu

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Švedski socijalizam kao švedski tv detektori? Da li je kapitalistička država oksimoron? Država je privatna stvar, zbir, proizvod, razlika, količnik privatnih interesa i uticaja u upravnom odboru monopola nad silom na određenoj teritoriji, ostalo je disperzija, diversifikacija. Hju Hefner je bio jedini koji je imao dozvolu da pravi vatromete na Beverli Hilsu, kod nas, pa to gotovo da može svako. Koja je razlika između potomaka goniča robova na jamajčanskim plantažama koji u parlamentu izglasavaju više oduzimanja sopstvenog im keša za podsticaje u školstvu koji će stvoriti više stručnjaka u polju eksperimentalne farmacije i komunističke elite u SFRJ koja koristi svoj monopol da izgradi Đerdap? U tome što potomci komunista neće imati trajnu rentu od EPS? To je mogao i neko drugi? Da, i španska armada je mogla ali nije.Nema kapitalizma bez državne saglasnosti, nema države koja nije privatna. Zašto su liberali zahtevali građanska prava za sve – i time aminovali postojanje prava članstva u upravnom odboru države i za one koji nisu doneli ni jednu slonovu kost u trezor a bilo ih je deset na jedno radno mesto na razboju? Jer su bili populisti? Ljudska prava? Zagarantovana? Kakva obmana? Postoje samo prava u okviru postignutog dila, ko se koliko izborio za njih? Po čemu je jedna petoljetka planske privrede somnabulnija od 200 godina povelje o ljudskim pravima i slobodama? SAD-ma vladaju pravnici, oni stvaraju uslove da neki kapital bude legalan. El Čapo, izvorni kapitalista,isto plaća porez, jedino što se u njegovom slučaju to zove mito. Njegova roba je ocenjena kao društveno štetna? Samo zato jer bi njena legalnost oborila cenu? Radioaktivni tosteri nisu bili sporni u vreme veselih pedesetih. Mikrotalasna peć nikada ne bi postojala da nije bilo državne iinicijative – iza te državne inicijative su stajali privatni interesi većinskiih akciionara države? Sve to su gomile upitanosti i tlapnji sa civilizacijske margine. Pravi odgovori dolaze iz centra, dok dođu do nas… Kapitalizam danas nema društveno integrativni kapacitet koji nije rado realizovao ni kada ga je imao. Koliko učesnika prvomajskih uranaka u nas je i u najboljim danima samoupravljanja znalo da slave dan kada su čikaški anarhisti bacili dinamit na čikaške policajce čije je radno vreme isto bilo duže od osam časova? I bolje. Takvih skupova u tom broju uskoro neće moći biti ni u najuposlenijim regionima SAD. Da bi se zaradiilo milijardu dolara potrebno je sve manje ljudi u procesu. Šta sa ljudskopravopoveljašima viškovima koji imaju tendenciju rasta – ko to može znati ako 60% zanimanja koja će biti domiinantna za desetak godina još ne postoje? Da li će ta zanimanja biti nešto poput čuvara plaža u sve zagrejanijoj eto baš Švedskoj? Nem pojma ali ima primer. Negde na Srednjem zapadu neki farmeri su bili na ivici bankrota. Lokalni funkcioner je napravio dil sa kompanijom koja pravi vetroparkove. Na svakoj farmi je podignut određen broj jedinica, bivši farmeri su prešli na održavanje, vetroparkovi glasniji su od nuklearki ali može da se podnese. Kompanija je na kraju u taj kaunti preselila i proizvodnju i servis. Neki drugi lokalni funkcioner je mogao da pusti farmere da bankrotiraju, završe na ulici i vrlo brzo u ćorci – gde bi isto učestvovali u nekakvoj proizvodnji, robovskog tipa. Kurta mu Vonegata, da li se isplati imati toliko zatvora, da li je održivo?

2. Dzabe se upirete Brkicu da objasnite nekome ko sve to zna. Ti ljudi kojima vi pokusavate da objasnite stvari sa ovakvim tekstovima,, sve to znaju i uopste nisu glupi, nego se radi o necemu drugom. Radi se o pokvarenosti levicarskog uma, koji ima potrebu da preti i poziva na uvodjenje socijalizma, ne bi li se tako izborio za svoj deo kolaca. Dajte nam ono sto nam pripada, inace cemo vam sve oteti kroz socijalizam, to je pouka. A to sto im pripada, su sitne sinekure, privilegije i subvencije, najcesce nezasluzene. Ko je imao prilike da radi po fabrikama, zna da su ti tkz. levicari najveci neradnici koji nista ne rade, i idu okolo i pametuju i podbunjuju, na kraju ih poslodavac podmiti sa nekim boljim radnim mestom (gde moze jos vise da ne radi), i tako im zapuse usta. Veoma je tesko napraviti kvalitetan proizvod, prodati ga, profitirati i izmiriti dazbine. Levicari to odlicno znaju.
   Primera imate ne samo po fabrikama, nego i u javnom zivotu. Nas proslavljeni reziser na isti nacin ide okolo, podbunjuje narod i ispira mu mozak sa pricama o pogubnosti kapitalizma, i superiornoscu diktatura (levicarskih). Onda mu drzava da neke privilegije i subvencije, i zacepe mu usta bar na neko vreme, dok to ne potrosi. A onda iznova.
   Svako ko ima i malo mozga, znao je da je Svedska kapitalisticka zemlja, to se proverava sa 2 klika misem. Problem je u ljudskoj lenjosti, sto to ne zeli da proveri. A onaj ko zna, i moze to znanje da mu sazvace, ne zeli da mu to saopsti.

3. Dok oksimoroni igraju se državom, koju još uvek nazivamo Srbija, kao siti majmuni nezrelom bananom, pomišljam da u Beogradu ima LJudi koji bi znali svojim znanjem da spasu ovaj ojađeni narod. Potražio sam ih među univrezitetske profesore zbog čega sam nekoliko puta posetio predavanja na Filozofskom fakultetu pod moto “Nije filozofski ćutati”. Ali ih nije bilo, niti na mnoga druga predavanja i debatama.
   No evo, Vi ste se javili da potvdite da ima mudrih ljudi i u Srbiji. Nadam se da niste pobegli negde na Zapad među Pohlepne koje vode ovaj svet iz jedne u drugu krizu, iz jednog u drugu rat, već da istrajavate da živite među srpske prmitivce.
   Dali ste visoko mišljnje da će vas malo ko razumeti: podigli ste nivo, a ako ste na istom “platou” to je vrlo teško. Trebalo mije da isčitavam, ali nemam odgovor da li je Vaše mišljenje doseglo nivo koji su preporučivali “Božji sinovi”: kakvi su bili Buda, Konfuc(č)ije, Sokrat, Isus, no i Nikola Tesla, čija svest se razvila do nivoa mističara, a to je stanje koje je prikazano u mitu o Demetri i Kori. A tim mitom se bavio i najveći srpski helenista dr Miloš Đurić u svojoj knjizi „Istorija helenske etike“. On za ljude više svesti u toj knjizi piše sledeće: „Za njih kosmotvorne snage, tj. bogovi su iščezli iz čovekove duše, i sasvim utonule u njegovu fizičku telesnost, a eulesinske misterije su pokazivale nov put do bogova, do večne suštine čovekova Ja. U čemu se sastojalo to ponovno dolaženje do bogova? Pišući o gnostičkom mišljenju koje ima svoje poreklo u mističkom mišljenju, Hans Leisegang ističe ovo: Mističar u često kratkim vremenima svojih ekstaza, vidi svet drukčijim očima nego mi, on sebe i svoju okolinu doživljuje drukčije nego šo smo mi navikli; njegovo mišljenje sleduje drukčijim zakonima nego što su oni koje mi obuhvatamo svojim pojmom logike.“
   Da budem jasan i za ostale čitaoce pitaću, da li i Vi mislite da je pre svega važan materijaln napredak, a ne duhovni, a to je svest ljudi? Jer treba znati da je Bog LJubav, a LJubav je Davanje.
   Na kraju da citiram mudrog partizana u borbi protiv fašizma, akademika Ivana Supeka: »Dobar čovek nije pasivan pratilac svetskih zbivanja niti se asketski odriče svojih čežnji i prirodnih nagona… On shvaća ili bar pokušava shvatiti što druge tišti i nastojat će ukloniti njihov jad koji je često i njegov vlastiti. Zla rastu u planetarni udes, a dobar je čovek odan čovečanstvu. Nemoguće je čovječnost pomiriti s rasizmom, nacionalizmom i vjerskim fanatizmom« (Na prekretnici milenija; Prometej, Zagreb, 2001. str. 252).
   Što treba shvatiti da je dobar čovek suprotno od idealu uspešnog čoveka, koji propagira savremena civilizacija, a koji se sastoji u usponu u bogatstvu i moći.

4. I tako, sve će to razrešiti, dovesti poznaniju prava ova virusna bolest Covid- 2, koja ne poznaje i ne priznaje, ni siromahe, ni bogataše! Nego jede i guši sve redom, po duši vas! Nego se svi lijepo molite Gospodu, za zdravlje lekara! Bez njih smo, svi zapisani Coroni, bez izuzetka i ostatka!