Foto: FoNet/Milica Vučković; Pixabay/FabyGreen/Eliens
U neprestanim i nepresušnim obraćanjima javnosti predsednik Srbije Aleksandar Vučić, bilo da govori o Savamali ili Kosovu, obraća se domaćoj, svetskoj javnosti ili Generalnoj skupštini UN, odgovara na „stotine tekstova” o sebi ili protiv njega, replicira i „otpisuje” evropskim parlamentaricma koji mu spočitavaju da je „lutkar koji povlači poteze” ili se nudi da on plati kaznu za Dragana J. Vučićevića… voli da „ubaci” svoje omiljene fraze – ad hominem i ad personam.
Sad, puka upotreba stilskih i retorskih figura, „danak” (po)najboljem studiranju Pravnog fakulteta, čisto opsenjivanje prostote ili podilaženje svom biračkom telu (pošteno, na toliku brojku mora da ima i dosta poznavalaca i ljubitelja klasičnih jezika), običan populizam ili neobična logoreičnost, lingvistička ekvilibristika… ili nešto drugo, to zna samo on.
No, nije zgoreg za vodič kroz predsednikove govore i govorancije protumačiti šta zaista znače ove dve fraze koje se najčešće koriste kao pravna illi filozofska terminologija.
Latinisti kažu da osim onoga sto inače izvorno znače – prema (čoveku) ili protiv čoveka, odnosno protiv osobe, izrazi ad hominem i ad personam nemaju neko drugo značenje i iza njih ne stoji neka zanimljiva mitološka ili istorijska priča poput onih iz antike: kocka je bačena, Damoklov mač, Gordijev čvor, jabuka razdora, Tantalove muke, deus ex machina…
Fraza se u pravu koristi kao izraz kojim se označava da je neko izlaganje primereno onom čoveku kome je upućeno ili da je toliko jednostavno i jasno da ga može prihvatiti svaki čovek, smatraju lingvisti.
Pak, po Vujakliji izraz argumentum ad hominem ima dva značenja.
Prvo – dokaz koji nije strogo logičan nego više udešen prema sposobnosti razumevanja ili interesu slušalaca, i drugo – dokaz koji se ne zasniva na samoj stvari već na osobinama ili položaju onih koji je iznose. Vujaklija navodi i primer „Taj predlog nije dobar jer je predlagač rđav čovek”.
Profesor Vladeta Janković u svojoj knjizi „Latinski glosar” (Laguna 2021) kaže da ad hominem doslovno preveden, latinski izraz znači „za čoveka”, „prema čoveku”, a i on pripada redu pozajmljenica, dakle reči ili sklopova koji se koriste u svom izvornom obliku jer u određenom jeziku nemaju zadovoljavajućeg ekvivalenta. Ad hominem nazivamo jednu vrstu argumenata u logici, odnosno u dokazivanju ili osporavanju neke teze u sudskim sporovima, ličnim ili političkim obračunima, ističe on.
– Sam izraz ne shvataju svi na isti način. Neki smatraju da je „ad hominem” prilagođen ličnosti ili tipu čoveka kojem je upućen, odnosno da će delovati samo na njega dok ne poseduje objektivno, opštevažeće značenje. Ima, međutim, i onih koji misle da se argumentum ad hominem koristi, da bi se, umesto da se ospori određen stav, dovela u pitanje ličnost koja ga zastupa. Ima i shvatanja prema kojima „ad hominem” podrazumeva dokazivanje koje apeluje na emocije umesto da se oslanja na logiku i zdrav razum, navodi profesor Janković u svom „Latinskom glosaru”.
Janković kaže da se generalno smatra da je argument „ad hominem” nepoželjan u dobronamernoj raspravi čiji je cilj da se dođe do istine. Po njegovim rečima poreklo izraza je po svemu sudeći antičko, mada mesta iz Aristotela i Seksta Emipirika koja se u izvorima navode nisu dovoljno jasna.
On navodi primer iz Krležine drame „Gospoda Glembajevi” tokom rasprave između sina umetnika i oca bankara, gde ovaj drugi udari prvog „iskusnim boksačkim udarcem u zubalo”. Sin krvareći iz usta i nosa, dok se briše maramicom odgovori ocu:
– Hvala vam, gospodine, i na tome. Lijepo, prekrasno! U stilu! Glembajevski argumentum ad hominem, citira primer iz Krležine drame Vladeta Janković.
Profesor Sima Avramović, pravnik i diplomata (trenutno ambasador Republike Srbije pri Svetoj Stolici u Vatikanu) u svojoj knjizi „Rhetorike techne – veština besedništva i javni nastup” (Službeni glasnik 2008) Argumentum ad hominem navodi kao „najomiljenije sredstvo u našem političkom govoru”, dobrim delom „nasleđenim iz socijalističkog vremena etiketiranja”.
– Tada je bilo dovoljno dodeliti nekom atribut reakcionara, revizioniste, neprogresivnog, građanski orijentisanog, pa da se time ne samo dezavuiše svaka dalja reč koju bi taj eventualno izgovorio, nego da zbog takve etikete može očekivati različite posledice.
Danas se neštedimice političkim protivnicima dele nalepnice da su korumpirani, seksualno nastrani, alkoholičari, narkomani. Skoro ni jedan TV duel ne može da prođe bez toga i to ne samo kod nas, piše Avramović.
Po njemu, čak i kada su na raspolaganju drugi argumenti ad rem (prema stvari, što odgovara stvari – a ne ličnosti) politički govornik će retko propustiti priliku da ne napadne ličnost onoga ko drugačije misli, umesto da pobija njegove stavove.
– U engleskom parlamentu je odavno uveden red da poslanik može reći da su ministrovi argumenti glupi ali ne sme reći da je ministar glup. Nasuprot tome, poštovanje ličnosti neistomišljenika je kod nas retkost, a očigledno će biti potrebno još dosta vremena da se napad na ličnost doživljava kao nedoličan gest i kao znak da govorniku nedostaju bolji argumenti, a ne kao efektan i pravi potez („al’ ga je sredio”), zaključuje profesor Avramović.
I, daleko od toga da nije pravu. Kako stvari sada stoje čini se da ga nikada nećemo dočekati ni kao ad hominem ni kao ad personam.
Na kraju, prostonarodski „last bat not list“ (last but not least), kada smo već kod tumačenja predsednikovih omiljenih fraza, u vremenu kada se po svaku cenu teži rodnoj korektnosti, profesor Vladeta Janković u svojoj knjizi navodi da ako se ovaj argumet koristi protiv žene (ili u njenu korist) treba reći argumentum ad femininam ili ad mulierem.
Pa, evo i ideje i konkretnog predloga za premijerku Anu Brnabić koja je sve češće partnerka i saigračica u predsedničkim (sve)obraćanjima javnosti da malo pojača i obogati svoj glosar i vokabular u galimatijasu Surčina i Jarkova, kolabiranja i kolaboriranja, a, i složićete se da izvonjojo, lepše i jače zvuči na latinskom. Dokle više taj strah od ab excusatione.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
