Adam Santovac: Očekivanja od Brnabić veća kada je reč o gej pravima

Za Nova.rs autor ovog dokumentarca govorio je o izazovima tokom snimanja filma, ali i svom boravku u SAD, te povratku na N1 televiziju.

Kako komentarišete ovu paradoksalnu situaciju u našem društvu?

Unapređenje ljudskih prava, što znači i LGBT prava, je dužnost svakog predsednika vlade nezavisno od njegove/njene seksualne orjentacije. S obzirom da Ana Brnabić nije krila da je gej, očekivanja od nje po tom pitanju su bila veća. Njena vlada je u planu rada kao rok da uputi Skupštini predlog Zakona o istopolnim zajednicama predvidela novembar 2021. ali se to nije desilo. Mislim da je posle skoro 5 godina koliko je predsednica vlade vreme da razgovaramo o doprinosu Ane Brnabić LGBT pravima.

Koji su najveći izazovi bili tokom snimanja dokumentarca – kada je bilo najuzbudljivije, a kada najteže?

To je moj diplomski film na studijama dokumentarnog programa u Americi. Najizazovnije mi je bilo da prenesem priču na taj način da je razumeju i stranci koji možda prvi put čuju za Srbiju i Anu Brnabić. I koji su iznenađeni da jedna država na Balkanu ima predsednicu vlade koja ne krije da je gej. Izazov je bio naći i sagovornike i sagovornice koje će o ovoj osetljivoj temi govoriti na neostrašćen način.

Naravno, pitanje koje ne smemo da preskočimo, da li ste uspeli da razgovarate sa premijerkom?

Predsednici Vlade sam zahtev za intervju uputio e-mailom i ona je prihvatila poziv. Razgovor je snimljen u Njujorku, u trenutku kada ja nisam bio deo redakcije N1. Sve to je verujem doprinelo da intervju prođe u opuštenijoj atmosferi. Ana Brnabić nije postavila uslove u smislu nedozvoljenih pitanja već je na sva ona koja kopkaju LGBT zajednicu odgovorila uglavnom direktno. Odgovori se sigurno neće svima svideti, ali je važno da ih čujemo.

Kao stipendista Fulbrajt programa, 2020. otišli ste na postdiplomske studije u Sjedinjene Američke Države, a na Njujork Univerzitetu završili ste master studije njuz i dokumentarnog programa. Koliko vam je ovo bilo dragoceno iskustvo i koliko se razlikuje raditi u Srbiji i Americi? Koji su problemi medija u Americi?

Glavna razlika je što su u Americi ljudi otvoreniji za ideje, promene, podržavaju inovativan i drugačiji pristup. U Srbiji se uglavnom nabrajaju razlozi zašto nešto ne može, a u Americi zašto nešto ipak može. Odgovornost je tamo pre svega na pojedincu, a potom na državi, univerzitetu, kompaniji itd.

Novi dokumentarni film nastavak je Vaše karijere na N1 televiziji koju ste napustili 2019. godine, nakon čega ste otišli u SAD. Kako ste se odlučili za povratak Srbiju? Koji su ključni motivi?

Nisam otišao u Ameriku da bih tamo ostao. Cilj mi je bio da čujem kritiku profesionalca iz medijske industrije o mom radu. Dve godine u Americi su mi omogućile i da sagledam Srbiju i njenu poziciju u širem kontekstu. Mislim da je važno da se novinari u Srbiji povremeno izmeste iz države, kako bi o događajima i ličnostima izveštavali sa manje strasti i malicioznosti.

Radićete na N1 televiziji na poziciji novinara i urednika dokumentarnog programa. Koliko ste uzbuđeni zbog novog početka, na novom radnom mestu?

United Medija je u potpunosti podržala moj lični izazov u Americi, tako da je bilo logično da se vratim svojoj kući. To je mesto gde imam slobodu da radim na pričama koje nisu ispričane i na način koji prati standarde profesionalnog i balansiranog novinarstva.

Za kraj ne možemo da ne spomenemo izbore. U nedelju, 3. aprila građani će imati priliku da biraju i da budu birani. Koliko je bitno učestvovati u političkom životu i da li vas je nešto SAD naučila na ovom polju?

Moj utisak je da se političari u Americi bolje nose sa sujetom i da su spremniji na kompromise, a birači odgovorniji prema pravu glasa. Nikada nisam čuo da mi je neko rekao – nemam za koga da glasam, niko ne valja. S druge strane, političari se tamo više bave politikom, a manje beskrupuloznom kritikom političkih protivnika.