Adolf Hitler i nacisti želeli su da pokrenu televizijske emisije u stilu „Velikog brata“ koje bi bile emitovane širom države.
Planove za takav sistem prvo su pronašli sovjetski vojnici kada su osvojili Berlin, ali su dokumenta tek nedavno proučavali istoričari za potrebe novog dokumentarnog filma. Oni tvrde da je bilo zamišljeno da ogromni, orvelovski ekrani budu postavljeni na javnim mestima da bi svi mogli da vide „narodni program“ o načinu života koji bi trebalo da vode arijevci, s posebnim naglaskom na vest, sport i obrazovanje.
Ideje su uključivale izgradnju posebnih prostorija u blizini vešernica, tako da bi žene mogle da se okupe ispred TV ekrana. Prototipski programi uključivali su „Porodične hronike – Veče sa Hansom i Geli“, koji bi prikazali svakodnevni život mladog nemačkog para. Inženjer Valter Barčtrebalo je da sprovede ideju u delo i osmisli dokument pod nazivom „Plan o dostavljanju narodnog transmitera u nemačke domove“, što bi rezultiralo postavljanjem predajnika između Berlina i Nirmberga. Drugi planovi uključivali su snimke pogubljenja nacističkih izdajnika. Karl Šlumetser, bivši nacistički oficir i rođak Hitlerove ljubavnice Eve Braun, snimljen je prilikom pokušaja bekstva iz Berlina, nakon čega je pogubljen. Kako je tada objasnio Hitlerov zamenik Hejnrik Himler snimanje je obavljeno da bi se zadovoljio Hitler.
Sudeći prema snimcima, Jozef Gebels, lider propagandne jedinice u Nacističkoj stranci shvatao je potencijal televizije. On je smatrao da se na taj način mogu bolje kontrolisati građani. Hitler je koristio TV signale da bi snimao govore koje je držao na Olimpijskim igrama u Berlinu. Pošto mu se to dopalo nastavio je da izdaje naređenja o snimanjima obraćanja naciji i parada.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
