Advokat Đorđević: Odluka Ustavnog suda, posledica dogovora Vlade Srbije i Rio Tinta

„Mogućnost donošenja takve odluke Ustavnog suda nagovestio je u maju u intervjuu potpredsednik Evropske komisije Maroš Ševčovič, kada je rekao da ‘kompanija (Rio Tinto) i Vlada Srbije razgovaraju o prevazilaženju pravnih problema iz prošlosti, radi nastavka projekta Jadar, o eksploataciji litijuma kod Loznice’ „, rekao je Đorđević za Betu, komenatrišući današnju odluku Ustavnog suda.

Ustavni sud je ocenio da se „iz Ustavom utvrđene nadležnosti Vlade i zakonskih odredaba kojima se uređuje prostorno planiranje, ne može zaključiti da Vlada nije bila nadležna da donese Uredbu o prestanku važenja Uredbe kojom je bio utvrđen Prostorni plan područja posebne namene, ali je utvrdio da je Vlada prekoračila granice svoje nadležnosti“.

Uredba je, kako je ocenio taj sud, doneta na način koji nije u saglasnosti sa Članom 3. Ustava i odredbama Zakona o Vladi i Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu.

Ustavni sud je uz to ukazao da se donetom Odlukom „ne oživljava“ prethodno doneta Uredba o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene iz 2020. godine, pri čemu se ne zadire ni u ustavnu nadležnost, odnosno pravo i dužnost Vlade da utvrđuje i vodi politiku i da, u skladu sa Ustavom i zakonom, odluči o daljoj realizaciji konkretnog projekta.

Đorđević je rekao da je jedini pravni problem koji je Rio Tinto imao sa Vladom Srbije njena odluka iz janura 2022. godine kojom je ukinula Uredbu o Prostornom planu područaja posebne namene, a koja je osnovni pravni akt iz koga bi sledile dozvole Rio Tintu za otvaranje rudnika litijuma.

Vlada Srbije na čelu sa tadašnjom premijerkom Anom Brnabić ukinula je tu uredbu pred vanredne parlamenatrne izbore zbog protesta građana, rečima da je na „Rio Tinto stavljena tačka“.

Zbog toga su, rekao je Đorđević, ti razgovori mogli da imaju za cilj samo rešavanje pitanja te uredbe.

„Nikakvih drugih pravnih pitanja između kompanije i Vlade Srbje nije bilo“, rekao je Đorđević.

Dodao je da dok se ne objavi odluka Ustavnog suda sa obrazloženjem, ne može da komentariše u kakvoj je vezi odluka Ustavnog suda sa Članom 3. Ustava Srbije i Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu.

U Članu 3. Ustava piše da je „vladavina prava osnovna pretpostavka Ustava i počiva na neotuđivim ljudskim pravima“.

Zatim i „Vladavina prava se ostvaruje slobodnim i neposrednim izborima, ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom sudskom vlašću i povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu“, piše u tom članu.

Šefčovič je u intervju za Euronews u maju rekao i da se nada „da će u kratkom roku uspeti da se finalizuje tekst Memoranduma o razumevanju sa Vladom Srbije i da su trenutni razgovori sa Vladom Srbije usmereni na ekstrakciju, preradu, prečišćavanje i upotrebu litijuma“.

„Sve što mogu da kažem je da u ovoj fazi postoji pozitivan razvoj. U prošlosti je bilo nekih pravnih pitanja o kojima se sada razgovara između kompanije i vlade“, rekao je Šefčovič.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić napisao je u septembru prošle godine na Instagramu da je sa Šefčovičem razgovarao o mnogim značajnim investicijama, zajedničkom pristupu i projektima, a potpisano je i Pismo o namerama između  Srbije i Evropske unije.

„Izuzetno važan sastanak sa potpredsednikom Marošem Šefčovičem o ubrzanom pridruživanju Srbije EU u oblasti upravljanja sirovinama, energetike, rudarstva, kao i o razvoju novih tehnologija neophodnih za dalji održivi privredni rast i zaštitu životne sredine“, napisao je Vučić.

Predstavnici Ustavnog suda odbili su jutros da odgovore ekološki organizacijama da li je tačna nezvanična informacja da će danas ukinuti odluku Vlade Srbije o ukidnju Uredbe.

Kada je objavljena odluka Ustavnog suda koja potvrđuje da je to ipak učinjeno, ekološke organizacije su saopštile da je ne priznaju i najavile nove proteste.