Advokat Guberinić: Država krade od siromašnih da bi dala bogatima

Guberinić je agenciji Beta kazao da je poražavajuće što su sva tri predloga za autentično tumačenje, gotovo sadržinski isto obrazložena.

„Pokušaj da ova tri tumačenja zakona prodju kroz skupštinski Osbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, predstavlja direktno i nedopustivo mešanje u rad sudova, narušavanje pravnog poretka i vladavine prava i svojevrstan šamar i unižavanje svih koji postupaju i sude po zakonu i na osnovu zakona“, ocenio je advokat.

Rekao je da se advokatura usprotivila i reagovala pre svega alarmirajući medije, kako bi skupštinski odbor odustao od davanja tumačenja.

„Ako bi ti predlozi bili usvojeni, banke bi dobile sve sporove koji su u toku, a ima ih oko 200.000, a za one koji su okončani banke bi sada mogle da tuže građane“, rekao je Guberinić.

Istakao je da je advokatura ponovo ustala kao poslednja linija odbrane zakonitosti i kao upozorenje da se pravni poredak ne sme urušavati i da se zakoni ne smeju donositi i tumačiti ni u čijem interesu.

„Država ne može i ne sme da se ponaša kao Superhik koji krade siromašnima da bi dala bogatima. Zakon mora da važi jednako za sve. Zato smo najavili jednodnevnu obustavu rada“, kazao je advokat.

Prema njegovim rečima, sporna tumačenja zakona, koja su trebala da se nadju pred skupštinskim odborom, predstavljaju navode isticane u revizijama koje su banke izjavljivale i koje je Vrhovni kasacioni sud (VKS) odbijao.

„Najviša sudska instanca u Srbiji je 2018. godine stala na stanovište da su banke nezakonito postupale. Umesto da poštuju presude VKS, obeštete fizička i pravna lica, rasterete pravosudje koje je zatrpano bankarskim predmetima, banke se očigledno ne smiruju. Prvo pokušajem izmene Zakona o parničnom postupku, što im zahvaljujući delovanju advokature nije uspelo. I onda se neko dosetio da traži autentično tumačenje zakona“, objasnio je Guberinić.

Dodao je da autentično tumačenje normi podrazumeva da zakonodavac tumači odredbu zakona kako ona po njemu treba da glasi.

„Autentično tumačenje se primenjuje retroaktivno, dakle od donošenja samog zakona, što ne bi bilo sporno da se ne traži autentično tumačenje odredbe Zakona o obligacionim odnosima koji je donet 1978. godine“, kazao je on.

Guberinić ističe da su stari Rimljani imali izreku „cui bono“, odnosno kome korist u istražnom postupku.

„Dakle, ako postoji dilema zašto su ova tri predloga sada krišom podneta samo se treba zapitati kome korist. Naravno, bankama. Jer da su usvojeni, Narodna skupština bi verovatno dala tumačenje da su banke u pravu, a da sudije sve tri sudske instance u stvari ne znaju da tumače zakon star 43 godine. Pa će im Odbor za ustavna i zakonodavna pitanja autentično protumačiti, u korist banaka, na štetu građana, sa retroaktivnom primenom 43.godine unazad“, istakao je Guberinić.