Advokat Ivan Ninić o postupku protiv Belivukove grupe: Crveni alarm je uključen ubistvom Vlastimira Miloševića ‘na šinama’

Ninić je objasnio kako su izgledale istrage i kako je vlast uticala na njih.

Na pitanje kako bi ocenio postupak protiv Belivukove grupe, advokat navodi da se i prva tužilačka, ali i druga sudska faza postupka, od početka odvijaju na dva koloseka, koja se međusobno ukrštaju.

„Jedan je, evidentno, medijsko-propagandni, sa agresivnim narativom koji kreira i kanališe vlast, dok je drugi nešto formalniji, institucionalni. Sve je nekako preraslo u jednu ‘šumu’ informacija, dezinformacija i zastrašujućih saznanja. Ipak, sud na kraju ima zadatak da presudi samo u granicama optužnice, a iz nje suštinski proizlazi najvažniji podatak – da je ubijeno sedmoro ljudi. Međutim, ključni problem je to što se istraga protiv Belivukove grupe sve vreme kretala u suženom opsegu, pa je i sama optužnica ostala štura. I to može biti posledica direktnog političkog uticaja na tužioca, da se ne ide dublje i dalje, ali i posledica loših pređašnjih rezultata rada službi bezbednosti i policije. Moj utisak je da su u ovom predmetu prisutna oba fenomena, što, svakako, nije sprečilo predsednika Aleksandra Vučića da najavi da će optužnica biti ‘remek-delo’. Lično je on to na Pinku saopštio šest dana pre nego što će optužnica biti zvanično napisana i potpisana. I to je autentično priznanje da je ovaj predmet, ipak, prošao prethodnu trijažu i „čišćenje“ od političkog supstrata“, istakao je Ninić.

Prema njegovim rečima, bez tužioca sa integritetom, sa odrešenim rukama, neće biti ni istrage, a ni optužnice, koja bi obuhvatila konekciju Belivukove grupe sa državom i politikom. I to nužno zahteva promenu političke i društvene klime u državi, ali i jedno „prove¬travanje“ institucija. Tu pre svega, u užem smislu, mislim na personalnu promenu nekolicine čelnih ljudi u pravosuđu.

Ninić smatra i da je ekspanziju Belivukovog klana bilo moguće sprečiti još 2017, da je postojala politička volja da se to učini.

„Crveni alarm je uključen ubistvom Vlastimira Miloševića ‘na šinama’, a onda su kompromitovani dokazi prikupljeni tokom istrage, pa su okrivljeni oslobođeni. Potom su policija i tužilaštvo, na krajnje neozbiljan način, vodili istragu o nestanku Gorana Mihajlovića. Tri godine je bilo potrebno da se utvrdi da je Goran otet u aprilu 2019, otrovan u Ritopeku, a potom i spaljen u Surduku. Za to vreme, računajući od ubistva Aleksandra Stankovića, ovaj klan je sve više jačao svoju infrastrukturu. Do kuće u Ritopeku, iste godine kada je ubijen Goran, stiže im asfaltni put, ali i mašina za mlevenje mesa, kroz koju će, naredne 2020, biti samleveno ko zna koliko ljudi. Dok se ljudi otimaju, ubijaju i melju, Belivuk je na sudskim merama tajnog nadzora. Prema njemu BIA sprovodi tehnički nadzor od jula 2020, a optužen je za ubistva počinjena u drugoj polovini iste godine. Pa, kakav je efekat tih mera i kakav je uopšte to tajni nadzor, ukoliko ne sprečite ubistva? U našim tradicionalnim političkim i društvenim okolnostima ovo je moguć scenario samo ukoliko ste ‘državni projekat’. I zato su sve operativne aktivnosti naših službi bezbednosti doživele potpuni krah“, naveo je advokat.