Advokat Lukić: Momčila Perišića jako pogodila osuda za špijunažu

Perišića je Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno osudio zbog krivičnog dela špijunaže povećavajući mu kaznu sa tri, koliko je zakonski minimum, na četiri godina zatvora. Kako je saopštio sud, Perišić je oglašen krivim zbog toga što je 14. marta 2002. godine, u motelu na Ibarskoj magistrali u Beogradu, službeniku ambasade SAD u Beogradu predao zapisnik sa kolegijuma načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije održanog 11. oktobra 2001. godine, koji je označen stepenom tajnosti „Vojna tajna-strogo poverljivo”.

Obrazlažući povećanje kazne, sud je istakao da je Perišić, obavljajući više funkcija u najvišim organima vlasti bio dužan da čuva temeljne vrednosti na kojima počiva pravni sistem i bezbednost države.

Lukić je odluku da se “čovek od osamdeset godina, zbog nečega što se navodno dogodilo pre dvadeset godina”, osudi na četiri godine zatvora okarakterisao kao bizarnu.

– To je za nas bio šok. Ne mogu detaljnije komentarisati presudu, jer je još uvek nisam primio, ali smo u žalbi izneli nekoliko jakih argumenata koji ukazuju na ozbiljne povrede postupka. Jedan od argumenata je ukazivao i na nezakonito isključivanje javnosti iz prvostepenog postupka, pa smo delimično otvaranje žalbene rasprave razumeli kao dobar signal, kaže Lukić dodajući da će iskoristiti sva raspoloživa pravna sredstva da napadnu ovu presudu – od zahteva za zaštitu zakonitosti, preko ustavne žalbe do Evropskog suda za ljudska prava.

Hapšenje Perišića svojevremeno otvorio je novi front sukoba između Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije. U trenutku hapšenja, Perišić je obavljao funkciju potpresednika republičke Vlade Zorana Đinđića, a uhapsila ga je vojna policija. Zajedno sa njim uhapšen je i Džon Nejbor, član ambasade SAD, sa diplomatskim statusom.

Nejbor je ubrzo nakon hapšenja pušten i napustio je zemlju, a vojni istražni organi preuzeli su gonjenje Perišića za špijunažu. Krivično postupak protiv nekadašnjeg načelnika GŠ VJ, obustavljen je zbog toga što je Perišića potraživao Haški tribunal za ratne zločine počinjene u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj.

Perišić je prvostepeno u Hagu osuđen na 27 godina zatvora, ali je u apelaciji oslobođen po svim tačkama optužnice. Po povratku u Srbiju 2014. godine, domaći pravosudni organi su nastavili sa postupkom pokrenutom dvanaest godina ranije.

Paralelno sa Momčilom Perišićem za krivična dela odavanje vojne tajne sudilo se i Miodragu Sekuliću i Vladanu Vlajkoviću. Oni su prvostepeno bili osuđeni na godinu i po dana zatvorske kazne, a Apelacioni sud je potvrdio ovaj deo presude.

Kako se precizira u saopštenju suda, Sekulić je, vršeći dužnost samostalnog referenta za informatičku podršku u kabinetu načelnika Generalštaba vojske Jugoslavije sa računara presnimavao na diskete naročito poverljive podatke sadržane u zapisnicima sa kolegijuma načelnika GŠ VJ koji su stepenovani kao „Vojna tajna – strogo poverljivo“, te pristup zapisnicima sa ovih kolegijuma zaštitio šiframa, a zatim ih dostavljao Vlajkoviću koji ih je, znajući da se radi o disketama koje sadrže vojne tajne, predavao Perišiću.