Advokat Vučinić: Konkurisao sam za sudiju, ali nisu ispravili nepravdu koja mi je učinjena

„Prijavio sam se na konkurs koji je raspisao Visoki savet sudstva za sudiju Vrhovnog kasacionog suda. Verovao sam da neko sa mojim iskustvom, radnom i ličnom biografijom, može da pomogne, tim pre jer mi je do ispunjena punog radnog staža uz sve drugo što je neophodno, ostalo još desetak godina. Smatrali su, medjutim, da nisam dovoljno dobar za njih“, rekao je u razgovoru za Betu Vučinić, koji je nekoliko godina bio i predsednik Posebnog odeljenja za organizovani kriminal, poznatijeg kao Specijalni sud, a jedno vreme i zamenik predsednika Višeg sudu u Beogradu.

Naveo je da to prvi put javno iznosi, a na pitanje da li će ponovo pokušati, rekao je da ne zna i da će razmisliti ako se ukaže neka nova prilika.

„Čestitam izabranim kandidatima, hoću da verujem da je sve bilo objektivno. Probao sam, imali su šansu, kako sam naveo u prijavi, da isprave jednu profesionalnu nepravdu“, rekao je Vučinić, dodajući da kandidati ne dobijaju objašnjenje zašto nisu izabrani na konkursu.

Široj javnosti je postao poznat kada se našao na udaru vlasti, jer je doneo odluku da na kratko vrati pasoš biznismenu Miroslavu Miškoviću, kao predsedavajući veća koje je sudilo, nakon čega je mimo svoje volje, ali na lični zahtev, zbog niza problema, otišao u advokaturu, kako je to detaljno ispričao u nedavno objavljenoj knjizi „Pod pritiskom“.

Kako je objasnio, u odnosu na vreme kada je, pre pet godina, doneo odluku da kao sudija napusti pravosudje, u sastav Visokog saveta sudstva su došli „novi ljudi“ i smatrao je da postoji mogućnost da bude izabran, inače se ne bi ni prijavio na konkurs koji je završen pre dva meseca.

To je, dodao je, „odgovor na vaše pitanje da li mi nedostaje sudnica kao sudiji – da se nisam prijavio na konkurs odgovor bi bio negativan“.

Odgovarajući na pitanja, naveo je da je kao advokat bio član i funkcioner jedne političke stranke, smatrajući da bi zajedno sa drugima mogao da doprinese promenama u pravosudju, medjutim odlučio je da izadje potpuno iz te „priče“, da bi se više posvetio profesiji od koje zavisi egzistencija njegove porodice, ali i u iščekivanju jednog ovakvog konkursa, a svakako pre podnošenja prijave za konkurs, jer sudija po zakonu ne može da bude u političkoj stranci.

„Nisam bio politički aktivan kao sudija, politika me nikada nije nešto posebno interesovala. Ušao sam u Narodnu stranku u vreme kad je nastajala, jer sam smatrao da ako nešto želim da promenim u pravosudju, a imam dosta iskustva u tom poslu, ne mogu sam da to uradim, potrebna je grupa ljudi“, rekao je Vučinić.

Naglasio je da „ni za pet sudnica, a ne jednu, ne bi odustao od principa koje je branio“ na sudjenju Miškoviću kada je mu je pasoš vratio za kraći službeni put uz jemstvo od 12 miliona evra koje je prethodno odredio, možda i najveće u svetu, iako se to završilo prekidom njegove sudijske karijere.

Kako je ukazao u knjizi, zbog toga ga je tadašnji prvi potpredsednik Vlade, a sadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić, nazivao „Miškovićev sudija“, dok je tadašnji ministar pravde Nikola Selaković „mahao javno, pred kamerama, njegovom odlukom uz reči – ‘evo kakvu je odluku doneo ovaj sudija’’, iako za nešto tako nisu bili ovlašćeni jer je predstavljalo direktno mešanje u rad suda u konkretnom predmetu“.

„Za nešto tako nisu bili ni kvalifikovani jer nijedan od njih, pa ni tadašnji ministar pravde u životu nije doneo, niti potpisao nijednu takvu, ili makar sličnu, odluku“, rekao je Vučinić.

To što se njemu desilo kao sudiji u vreme kada je „u profesiji ušao u treću deceniju“, opominje Vučinić, predstavlja „veliki poraz sistema“, što je, kaže, objasnio najbolje i sudija Miodrag Majić, kada je nedavno učestvovao, zajedno sa advokatom Božom Prelevićem, na promociji njegove knjige „Pod pritiskom“.

„Društvo godinama ulaže u nekog da bi dobilo dobrog sudiju, što se odnosi i na stručnjake u drugim oblastima, o onda se nažalost, najčešće najboljima medju nama, iako tako ne mislim o sebi, dešava da ih taj isti sistem odbaci kao nekakvo ‘strano telo’, mimo opravdanih razloga. Prevedeno na teren pravosudja, ne zato što je sudija nešto pogrešio, već, na primer, zbog neke trivijalne odluke, što je povod, dok je pravi razlog da se ta odluka nekom nije politički dopala, što naravno ne sme „, naveo je, parafrazirajući reči kolega sa promocije, nekadašnji sudija Specijanog suda, advokat Vučinić.