Advokat Zdenko Tomanović za Danas: Za pravosuđe će mišljenje vrha vlasti ostati bitnije od zakona i Ustava

Nasuprot predstavnicima vlasti i delu strukovnih udruženja koji smatraju da će pravosudnim zakonima biti unapređena nezavisnost pravosuđa, stoji široki front stručnjaka koji sumnjaju u te optimistične prognoze.

Među onima koji su se protivili promenama Ustava u delu pravosuđa, pa samim tim i zakonima koji su iz njih proistekli je i poznati beogradski advokat Zdenko Tomanović. On u razgovoru za Danas napominje da je u pitanju similiranje napretka ka vladavini prava.

– To je nastavak održavanja privida o nezavisnom pravosuđu i samostalnom tuzilastvu. I posle ovih zakona ostaje i dalje nekoltrolisana dominacija izvršne vlasti. Zakoni i dalje omogućavaju da se sistem izvršne vlasti održava bez bilo kakve odgovornosti. Ne trebaju nam zakoni kojim će se sudije i tužioci dalje pretvarati u administrativce i izvršioce političkih želja, a ujedno gubiti stvarna moć jedne grane vlasti. Posle ove reforme ćemo biti pravno i moralno siromašniji, navodi Tomanović.

On dodaje da će, nakon što pravosudni zakoni stupe na snagu, situacija u pravosuđu biti malo gora.

– Kao i do sada, merilo postupanja pravosudnog vrha, a posebno vrha tužilastva, biće mišljenje političkog i državnog vrha, a ne zakon i Ustav. Vrh tužilaštva i dalje smatra da je mišljenje vrha izvršne vlasti najveće opšte dobro naše zemlje bez obzira na zakone i Ustav. Problem postaje veći, jer i vrh izvršne vlasti isto to smatra. A onda oni zajedno dobijaju refleks samoodbrane, ako se neko usudi da im ospori njihovu sliku spoljnog sveta. Nažalost, ti hranioci moći izvršne vlasti smatraju da je njihova moralna i profesionalna obaveza u pokoravanju autoritetu političkog vrha, a ne zakonu i Ustavu, ističe Tomanović napominjući da pravosudni zakoni nigde ne predviđaju odgovornost ako se vrh tužilastva ili pravosuđa ne usprotivi nezakonitom i neustavnom postupanju bilo koga iz izvršne vlasti.

Ipak, za razliku od nekih drugih zakona, set pravosudnih zakona ima svoje podržavaoce i u delu stručne javnosti koja se ranije nije ustručavala da kritikuje poteze vlasti. Naime, u izradi ovih zakona, kao i ustavnih amandmana, učestvovali su i predstavnici Društva sudija Srbije i Udruženja tužilaca Srbije.

Tomanović sa žaljenjem konstatuje da deo stručne javnosti neće da prizna da je pretpostavka za vladavinu prava – ustavnost.

– To u praksi znači dosledna podela vlasti u kojoj pravosudna vlast zaista može da kontroliše izvršnu vlast. I ovi zakoni to apsolutno ne predviđaju.

Vidim da deo stručne javnosti koja je podržavala Ustavne promene i set pravosudnih zakona tek sada otvara temu o potrebi ambijenta pravne kulture. Pa o važnosti pravne kulture deo mojih kolega i ja govorimo već decenijama. Ali, ambijent pravne nekulture neguje poltički i državni vrh zemlje, a ne građanin Srbije. Odnos vrha vlasti prema pravu, Ustavu i zakonima direktno utiče na oblikovanje ukupne pravne kulture građana. A njihov odnos je takav da su zakoni i Ustav postali savladiva prepreka. Čitam da pojedine kolege iz strukovnih udruženja naglašavaju da je sada, dok imamo jednopartijsku dominaciju, pravo vreme za Ustavne i zakonske promene. A istina je da to navodno pravo vreme za promene je zapravo pravo nevreme za vladavinu prava, naglašava Tomanović.

Sednica skupštine na kojoj se “raspravljalo” o pravosudnim zakonima, usledila je odmah nakon burne sednice o pregovorima sa Kosovom.

Upitan za komentar, Tomanović ističe da je ta rasprava bila pripremljena promocija izvršne vlasti – medijski i dramski reklamirana dok je rasprava o pravosuđu marginalizovana.

– I razgovor o tom francusko-nemačkom predlogu je u krajnjoj liniji pitanje vladavine prava. Kad bi imali u Srbiji sistem razvijenih institucija umesto razvijen sistem vladavine izvršne vlasti, ne bi palo na pamet ni jednom delu vrha vlasti da razmatra da li da poštuje Ustav ili ne, te da li je interes građana i države poštovati Ustav ili nije.

Vladavina prava je primaran interes naših građana. Bez obzira što je jako teško raspravljati o vladavini prava kada naši moćnici u svemu traže i vide lični interes što je u suprotnosti sa obavezom da odgovorno vrše javne funkcije, vladavina prava se mora i može ostvariti, napominje Tomanović.

Prema njegovim rečima, brojne su prepreke ostvarenju vladavine prava, a najveća prepreka je – izvršna vlast.

– Oni pooštravaju sukob između političke samovolje, sa jedne strane, i prava, zakona i Ustava sa druge strane. Vladavina prava traži da diskreciona vlast najviših državnih organa, naročito izvršnih i upravnih, uvek mora da bude podvrgnuta nadzoru nezavisnog suda. Toga nema i neće skoro biti. Pa ne meri se stvarna moć jedne grane vlasti u rutinskom obavljanju dnevnih poslova, vec u suprostavljanju onima koji imaju višak moći od pravno dozvoljene, navodi Tomanović.

Na konstataciju da se predstavnici vlasti hvale i pohvalom iz inostranstva za predložena zakonska rešenja, Tomanović naglašava da je vladavina prava postala “zastrašujuća praznina koju popunjavaju beskrajnim pričama”.

– To je kao kada agresori najviše govore o miru. Odavno je naš vrh prestao da se obazire na nepravo i nepravde u društvu koje se stvaraju uništavanjem nezavisnih i samostalnih institucija. Samo ne znam da li je veći problem u društvu razgradnja državnih institucija ili razgradnja demokratije? Ta borba za dominaciju jedne partije, jednog mišljenja, jednog autoriteta otvara opasnost prihvatanja ćutanja kao najsigurnijeg modela profesionalnog preživljavanja, a nemanje formirane političke orijentacije zapravo najprihvatljiviji stil života, zaključuje Tomanović.

Drugi, još češće korišćen argument predstavnika vlasti je da njihov rad podržavaju građani, te da je to vidljivo u rezultatima izbora. Ovakvim pristupom, napominje Tomanović, predstavnici vlasti koriste legitimitet kao argument za postojanje tolerantnog odnosa prema neustavnom jedinstvu vlasti i njihovoj pravnoj nekulturi.

– Ali, legitimnost se i gubi načinom na koji se vlada. Nisu građani glasali da bi se bilo ko ponašao suprotno Ustavu. Samo preko vladavine prava, preko poštovanja Ustava i zakona održavate legitimnost. U suprotnom, legitimnost ostaje samo prazna fraza, navodi Tomanović.

Nove istine i stare laži

*U kolikoj meri korupcija predstavlja prepreku uspostavljanju vladavine prava?

– Vidljiva je ta moderna korumpiranost našeg pravnog i političkog sistema. Očigledno je favorizovanje interesa onih pojedinaca ili grupa koje vlast vrše ili koji su bliski vlasti, a na račun opštih interesa. To favorizovanje se često brani agresijom laži koja podstiče ambijent neodgovornosti, nemorala, mržnje i poltronstva. A svaka vlast koja stalno laže mora stalno iznova da formira novu istinu i tako dobijamo ambijent nepoverenja u javnu reč nosioca javne vlasti. Nažalost, javna reč našu političku i vladajuću elitu ne obavezuje. Mislim da treba sumnjati u poštenje javne ličnosti koja laže i obmanjuje, ističe Tomanović.