Okrugli sto: Advokati upozoravaju na problematične izmene pojedinih odredbi ZKP

Advokat iz Beograda Jugoslav Tintor rekao je juče da Upravni odbor Advokatske komore Srbije (AKS) radi na tome da se prepoznaju ključni problemi i definišu problematične stvari kako bi se glas advokature čuo u toku javne rasprave.

Ideja je, dodao je Tintor, da se na kraju javne rasprave zakonodavcu dostave detaljne primedbe u odnosu na pojedine predloge, sa konkretnim predlozima kako bi se određeno pitanje bolje regulisalo.

UO AKS je, naveo je on, kao prvu, polaznu osnovu svoje kritike uzeo odredbu o nezakonitim dokazima, jer je potpuno nezamislivo da neki dokaz koji je pribavljen uz povrede pravila postupka bude apsolutno moguće izvesti kao da je zakonit.

Reč je o članu 16. stav 1 Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), kojom se precizira da se presuda ne može zasnivati na nezakonitim dokazima.

Prethodna opšta formulacija, koju je Tintor ocenio kao temelj, a koja je propisivala da se sudske odluke ne mogu zasnivati na dokazima koji su u suprotnosti sa Ustavom, ZKP-om, drugim zakonom ili opštim pravilima međunarodnog prava, sada se briše i umesto nje se u pojedinim odredbama tog zakona precizira šta su to nezakoniti dokazi.

„Sve ono što nije eksplicitno napisano da je nezakonit dokaz jeste zakonit dokaz. To otvara jednu Pandorinu kutiju šta će sve u perspektivi moći proći kao materijal koji bi mogao biti sagledan kao dokaz i imati efekat na postupak dokazivanja“, rekao je on.

Njihova analiza predloženih izmena ZKP-a pokazala je da je takvih situacija svega pet.

„Rekao bih da je to jedan kompromis sa nezakonitošću, tolerancija povreda pravila postupka i, u određenoj meri, kompletno urušavanje jednog sistema koji je čvrsto stajao na onom temelju koga sada više nema“, naveo je Tintor.

Druga problematična stvar jeste stav 4 člana 16, čija suština je sudska intervencija u dokazni postupak.

Tintor je precizirao da je ta odredba, nakon uvođenja tužilačke istrage 2011. godine, trebalo da „ubrizga efikasnost u postupak“ kako bi tužilac brže radio, brže prikupljao dokaze, dok je sud bio nepristrasan arbitrar pred kojim se izvode dokazi i brana da će postupak biti pravičan.

Sada se uvodi dužnost suda da utvrđuje činjenice mimo onoga što radi tužilac, naveo je Tintor, ocenivši da u takvim okolnostima okrivljeni „nema nikakve šanse“.

„On ima tužilaštvo u prvom poluvremenu, u drugom poluvremenu sud koji će otklanjati propuste tužilaštva i moram to reći, za ovih deset godina se utvrdilo da sud nije bio kadar da prepozna ni u ovako normiranom članu 15. onu filigransku razliku između svoje korektivne i kreativne uloge, a kamoli sad kad se širom otvore vrata tome“, rekao je Tintor.

Problematičan je, dodao je, i član 406. koji se odnosi na čitanje iskaza saoptuženog, a koji se ne menja uprkos odlukama Evropskog suda za ljudska prava protiv Srbije kojima se ukazuje na problematičnost takve prakse.

Predsednik AKS Vladimir Beljanski, ocenio je da je problematično rešenje u članu 438. koji se odnosi na žalbene osnove, jer bi, po njegovom mišljenju, usvajanjem predložene odredbe presude ubuduće mogle lakše da se dovode u pitanje.

„To za mene znači da se praktično svaka presuda može protumačiti na taj način da je nešto moglo uticati na pravilnost i tu dolazimo do toga da praktično svaka presuda sa vrlo blagim razlozima može da se ukida i vraća na ponovno suđenje“, rekao je Beljanski.

Dodao je i da postoji nekoliko pozitivnih promena, između ostalog to da se u istrazi više ne donosi naredba o sprovođenju istrage, nego rešenje o sprovođenju istrage protiv koga će postojati pravo žalbe.

„Konačno je propisano veštačenje na taj način da se mora dostaviti naredba okrivljenom i braniocu i da moraju biti obavešteni okrivljeni i branilac o vremenu i mestu veštačenja kako bi stručni savetnik ili branilac bili prisutni tom veštačenju“, naveo je on.

Beljanski je kao dobru promenu naveo to što je zakonom predviđeno da uhapšeni mora biti upozoren na to da sve što izjavi može biti korišćeno protiv njega i da će sve što se pribavi u daljem toku postupka biti dokaz, a što nije praktikovano do sada.