Advokati najavili štrajk zbog ubistva Ognjanovića

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Još su sinoč, 28. jula većina elektronskih medija prenela informaciju da je ubijen advokat Dragoslav Ognjanović, specijalizovan za odbranu počinilaca krivičnih dela, koji je između ostalih branio i šefa mafije Luku Bojovića. Potom su usledile iscrpnije informacije o mestu i okolnostima pod kojima je ubistvo izvršeno te o nizu podataka o ličnosti ustreljenog advokata. Jutros su prezentovane javnosti i prve reakcije predstavnika AKS i AKN.
   Naravno, van je svake sumnje stav da je ubistvo način razrešenja bilo kakvog spora; da je opravdanje ubistva civilizacijski čin – ubistvo je u svakom slučaju i sa bilo kog civilizacijskog aspekta neprihvatljiv čin i za svaku osudu. No, kako to biva, ovakav tragični događaji se često krajnje licemerno zlorabe a oni koji zloupotrebljavaju ovakve žalosne događaje dobrano računaju na nelagodnost onoga koji bi ukazao na takav nedostojan čin, jer zaboga, ne samo da o umrlom, u konkretnom slučaju ubijenom, sve najbolje, već i o tome da se ne komantarišu izrazi sućuti ili prigodni komentari koji izražavaju konvencijalne stavove ma koliko oni bili licemerni. Lično, spreman sam da podnesem tu stigmu.
   Iz mnoštva članaka izvadio sam dva primera koji ukazuju upravo da je nešto problematično u advokatskoj profesiji u srpskom društvu. Uostalom, mnogo toga je problematično i trulu u Srbiji, pa što n bi bilo i u advokaturi ali i pravosuđu Srbije.
   Prema Tanjugovom tekstu koji prenosi sajt b92.net, Advokatska komora Beograda, čiji je Ognjanović bio član, smatra da je „pucanj u Mišu Ognjanovića – pucanj u sve advokate.“ Ova tvrdnja je do te mere odraz licemerja, onog najgovre vrste da je doista nepotrebno komentarisati je. Ipak, okolnosti pod kojim je izrečena kao i najava određenih aktivnosti koje se mogu okarakterisati kao odbrana profesije a koja upire prst, kao i uvek u takvim situacijama na drugu stranu, zanemarujući kontekst nemilog događaja i nespornog zločina, u najmanju ruku ukazuje na moguću zloupotrebu događaja i skretanje pažnje sa probelema. Zapravo, nehotice saznajemo zahvaljujući Kuriru, koji navodi da je „predsednik AKS Viktor Gostiljac u izjavi za Tanjug rekao da će ovim povodom tražiti hitan sastanak sa ministrima pravde i policije kao i da se formira poseban istražni tim koji bi činili predstavnici tužilaštva, policije i advokature u cilju brzog pronalaženja počinilaca“ i time ukazao na doista hroničan problem srpskog društva – na probelme u pravosuđu ali i u unutrašnjim poslovima, preciznije – u policiji.
   Advokatske komore kao interesne institucije onih koji bi pravo trebali da poznaju podjednako dobro kao i tužioci i sudije, kao i ljudi u ministarstvu pravde, kada zahteva formiranje posebnog istražnog tima zapravo ukazuje puno nepoverenje prvenstveno spram policije pokraj koje kriminalci slobodno i neometano vršljaju po Beogradu i skoro svakodnevno vrše egzekucije, dakle najteža krivična dela u mirnodopskim okolnostima, o masovsnosti ostalih dela organizovanog kriminala, kao što je promet narkotika ili sextrafiking suvišno je i govoriti, a potom i prema tužilaštvu i sudstvu kao delovima pravosudnog sistema koji nisu sposobni da efikasno procesuiraju počinioce krivičnih dela pa je potreban jedan ovakav poseban istražni tim u koji će advokati zapravo primorati sudstvo, tužilaštvo i naravno oparativce – policiju da rade svoj posao.
   Jedan od poruka jeste – svi drugi su krivi. Neizrečen i nenapisan nastavak ove rečenice glasi, naravno: „…osim nas iz advokature!” Da li je tako, pitam se? Odgovor nesumnjivo glasi: ne, nije tako!
   Da li u ovakvim okolnostima treba ukazivati na sve one probleme bolesnog pravosuđa i organizovanog kriminala pa i zajedničkog kriminalnog poduhvata pojedinaca i grupa u pravosuđu? U dilemi sa. Možda i nije, možda bi bilo bolje ostaviti ta pitanja za koji dan? Ipak, nije na otmet skrenuti pozornost na problem jer u nas, ali ne samo u nas, poznato je da svako čudo traje tri dana, potom se pojavi neko drugo čudo i na ovo se zaboravi. Uostalom bilo bi neodgovorno prenebregnuti praksu da će se za koji dan dogoditi novi zločin koji će zakupiti pažnju medija i javnosti, one javnosti koja je ionako izdresirana za senzacije slične prirode, pa i u slučaju da za tri dana izostane neko ubistvo kao posledica razračunavanja kriminalnih grupa i klanova, uvek su tu takozvane medijske VIP ličnosti, poput starleta, pevaljki i ostalih, i naravno, neizostavnih junaka našeg doba, porodičnih nasilnika. Iz te grupe ne bih nikako izostavio političare koji sa svom ovom pomenutom bulumentom imaju mnogo više zajedničkog no što pristojan čovek može podneti.

2. Ne znam odakle pravo advokatima da strajkuju i blokiraju pravosudni sistem. Osudjujem ubistvo bilo kog coveka, makar to bio i advokat, inace jedna od najamoralnijih profesija nakon javnog tuzioca i serijskog ubice.

   Zasto nisu stupili u strajk nakon ubistva nekog deteta, takksiste ili lekara ?

   Saucesce porodici, ali strajk u ovom slucaju, zaista, nema nikakvog opravdanja.