Advokati u strahu od prisluškivanja

Naime, u želji da tvrdnje o vezama između najviših državnih funkcionera i članova krivičnog klana koji se sumnjiči za više ubistava minimizira i prikaže kao unapred smišljenu taktiku, glavni urednik Informera Dragan Vučićević je na televiziji Pink pročitao transkripte razgovora Belivuka, Miljkovića i njihovog branioca.

I dok je fokus većine javnosti bio na sadržajima suprotstavljenih iskaza, advokati su postavili pitanje – da li je narušena poverljivost razgovora branilaca i njihovih klijenata.

U želji da razjasni ovo pitanje, predsednik Advokatske komore Srbije Viktor Gostiljac poslao je dopis direktoru Uprave za izdržavanje krivičnih sankcija, tražeći da se utvrdi da li je transkript koji je čitao Vučićević autentičan. Kako bi bili sigurni u valjanost istrage, Gostiljac je pozvao da i predstavnik advokature u njoj učestvuje. Ministarstvo pravde, pod čijom nadležnošću je Uprava za izvršavanje krivičnih sankcija, još uvek nije odgovorilo na ovaj dopis, kao ni na pitanja Danasa o tome da li će uvažiti predlog predsednika Advokatske komore Srbije.

Međutim, advokati će insistirati na ovim odgovorima. Kako je za Danas istakla Jasmina Milutinović, potpredsednica Advokatske komore Srbije, advokati neće odustati dok se ne razreši da li je zaista prisluškivan razgovor advokata i njegovih klijenata.

– Mi trenutno i dalje govorimo o pretpostavkama. Međutim, samim tim što se tvrdi da se radi o autentičnim transkriptima je mnoge advokate dovelo u poziciju da strahuju da li mogu da razgovaraju sa klijentima koji se nalaze u pritvoru. Taj strah mora da bude otklonjen i to mora biti učinjeno na način koji smo predložili, navodi Milutinović dodajući da su zbog ovoga advokati vidno uznemireni.

Međutim, nisu svi advokati podjednako uznemireni.

Poznati advokat Toma Fila, uz opasku da podržava predlog predsednika Advokatske komore Srbije, za Danas navodi da praksa prisluškivanja razgovora advokata i klijenata postoji decenijama unazad.

– Nije to Vučić izmislio. Toga je kod nas bilo od Tita naovamo. Svaki advokat zna da se prisluškuju razgovori sa klijentima i samo lud čovek može da priča nešto poverljivo i osetljivo. Takvi razgovori se obavljaju sa papirom i olovkom i ja sam tako radio i sa Slobodanom Miloševićem. Policija je oduvek prisluškivala te razgovore u nadi da će čuti nešto što im može olakšati istragu. Jedina razlika je što je ovde, umesto za internu upotrebu, to objavljeno na televiziji, kaže Fila.

Na pitanje da li takvo narušavanje poverljivosti predstavlja krivično delo, Fila odgovara potvrdno, ali i dodaje da je takve stvari nemoguće dokazati.

Sa takvim stavom se ne slaže predsednik Advokatske komore Srbije Vladimir Beljanski.

Ukazujući na Zakon o javnom informisanju i medijima, Beljanski ističe da novinar nije dužan da otkrije izvor informacije, osim ukoliko se podaci odnose na krivično delo za koje je zaprećena kazna od najmanje pet godina zatvora.

– Za krivična dela za koja se sumnjiče Belivuk i Miljković zaprećena kazna je znatno viša od pet godina. U tom smislu, tužilaštvo može da pozove Vučićevića i, ukoliko odbije da otkrije izvor infomracije, može da bude optužen za ometanje dokazivanja, navodi Beljanski.

On ističe da je poverljivost komunikacije advokata i klijenata garantovana Ustavnom i zakonom, i da kršenje te poverljivosti povređuje pravo na pravično suđenje.

Takve povrede prava, dodaje on, bi i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu mogao da konstatuje i da zahteva ponavljanje postupaka u kojima je poverljivost komunikacije dovedena u pitanje.

– Ukoliko se detaljno ne proveri da li je transkript razgovora autentičan, krivični postupci u Srbiji neće biti ništa više od farse, decidan je Beljanski.