Advokatica Konstantinović: Nacrt zakona je genocid parničnog postupka

Konstantinović je agenciji Beta kazala da bi tim zakonom bilo promenjeno 170 od 340 članova postojećeg zakona.

Naglasila je da se sumnja da je ovaj zakon predložen pod uticajem bankarskog lobija.

„Banke imaju oko 800.000 živih parničnih predmeta. To su predmeti u kojima su građani tužili banke. Izmene parničnog zakona predviđaju da svako obraćanje sudu podrazumeva da u određenom roku mora da se plati taksa. Ukoliko taksa nije plaćena sud će smatrati da tužba, žalba ili revizija nisu podneti“, objasnila je Konstantinović.

Prema njenim rečima, zaštita prava u sudskom postupku zavisiće od finansijske sposobnosti svakog građanina pojedinačno, „što je apsolutno neustavno“.

Na pitanje Bete, da li to znači da siromašni građani ne bi mogli da traže pravdu na sudu, Konstantinović je kazala da oni kojima novčanik nije i više nego pun, jer takse iznose do 97.500 dinara, ne bi mogli da ostvare svoja prava na sudu.

„Da bi pokrenuo parnicu protiv nekoga, moraš da dostaviš priznanicu da si platio taksu, u suprotnom tužba će biti povučena. Ili kada treba da odgovoriš na tužbu, moraš da dostaviš dokaz da si platio taksu, jer će sud doneti presudu smatrajući da nisi podneo odgovor“, rekla je advokatica.

Dodala je da isto važi i ako tužena strana želi da uloži žalbu na presudu.

„Po postojećem zakonu, sud ima mehanizme da prinudno naplati sudsku taksu. Međutim, prema nacrtu novog zakona, sud kao sankciju  predviđa povlačenje tužbe ili žalbe, što je neustavno. Pristup sudu mora da bude za sve slobodan, bez obzira na platežnu moć, jer građani od suda traže – zaštitu“, ocenila je ona.

Upitana zbog čega advokati smatraju da u pozadini Nacrta zakona o izmenama i dopunama parničnog postupka stoji bankarski lobi, Konstantinović je kazala da je predviđeno da ovaj zakon važi rertroaktivno, što bi automatski nanelo štetu desetinama hiljada građana koji vode parnične postupke protiv banaka.

„Osim toga, ako na primer Pera Perić dobije banku u pet sporova, po novom zakonu pripašće mu troškovi samo za jedan postupak dok će za ostala četri, iako je uspaeo u sporu, morati da nadoknadi troškove banci, što je potpuni paradoks“, navela je advokatica.

Prema njenim rečima, ovim zakonom se ukida i disciplinska odgovornost sudija zbog prekoračenja vremenskog okvira.

„Ukoliko advokat podnese zahtev za izuzeće sudije iz postupka zbog sumnje u nepristrasnosti, sudija protiv kojeg je podnet zahtev može da advokata i stranku novčano kazni zato što navodno zloupotrebljavaju prava tražeći njegovo izuzeće“, istakla je advokatica.

Naglasila je da se ovim prestrogim zakonom pokušava da se smanji i navala na sudove, ali da zakonsko rešenje ne može biti takvo da pogoduje samo bogatima.

Konstantinović predlaže da se nacrt zakona povuče iz rasprave, koja je predviđena na samo mesec dana, i da se izmene i dopune zakona o parničnom postupku donesu kroz širu javnu raspravu zajedno sa advokatskim komorama, pravosuđem i Ministarstvom pravde.

Ministarstvo pravde objavilo je nacrt izmena Zakona o parničnom postupku, čija primena bi, prema oceni advokata, imala za posledicu da se građanima oteža pristup sudu, da tužbe za koje nisu plaćene takse budu odbačene, da banke ne moraju da dolaze na ročišta, a tužioci moraju, da se na sve odluke može uložiti revizija, što znači da bi se na okončanje postupka čekalo bar 15 godina.

Oko 50 advokata blokiralo je u ponedeljak na kratko saobraćaj u centru Beograda, nedaleko od sedišta Advokatske komore Srbije (AKS) tražeći povlačenje iz javne rasprave nacrta novog Zakona o parničnom postupku.