Organizacija Partneri Srbija i ove godine obeležila je Međunarodni dan zaštite podataka o ličnosti i tim povodom organizovala niz godišnjih konferencija pod nazivom „Nedelja privatnosti“.
Da pravni mehanizmi zahtevaju ažurnije postupanje nadležnih organa, te da se povrede privatnosti u medijima dešavaju gotovo na svakodnevnom nivou, ukazuje za Danas advokatica Nina Nicović, jedna od učesnica tih konferencija.
Dobra stvar je, dodaje, to što se primećuje zdrav trend odlučivanja u korist lica čije je pravo na privatnost bilo povređeno. Advokatica ističe da je, nažalost, sudska praksa u Srbiji još uvek nedovoljno razvijena u obe vrste sudskih postupaka – krivičnim i parničnim.
– Na povrede prava na privatnost, pa i krivičnih dela koji mogu da proizađu iz iste, se ne gleda sa hitnošću i sa aspekta žrtve koja je sve vreme izložena toj povredi. Postupci suviše dugo traju i stiče se utisak da postoji nerazumevanje šta je suština prava na privatnost i kako da se ona najbolje zaštiti, objašnjava Nicović.
No, prema njenim rečima, bez obzira na mali broj postupaka te vrste u sudovima u Srbiji, koja pokazuje da građani nisu dovoljno osvešćeni o tom svom pravu – u parničnim postupcima putem njihove analize mogli da vide jedan zdrav trend odlučivanja u korist lica čije je pravo na privatnost bilo povređeno, gde se postavljalo kao sporno pitanje razlika u dosuđivanju naknade nematerijalne štete.
Ona međutim dodaje da je u krivičnim postupcima stanje lošije. To je zato, kaže, jer – građani, sami ili sa svojim punomoćnicima, u retkim slučajevima prijavljuju krivična dela koja su povezana sa povredom prava na privatnost, kao što su neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka pa čak i polno uznemiravanje, proganjanje i ugrožavanje sigurnosti.
– Kada najzad dođe do pokretanja krivičnih postupaka oni neretko brzo zastare, jer se dosta izgubi na komunikaciji između javnih tužilaštava i policije koji, u velikoj većini slučaja, se nisu nikada susretali sa tim krivičnim delima i sigurno nisu dobili nikakvu dodatnu edukaciju – ukazuje Nicović.
Upitana da li se žrtve mogu osloniti na institucije jednom kada je njihova privatnost ugrožena, kao i da li je moguće „sanirati“ nanetu štetu žrtvi, Nicović ističe da su putem njihove analize videli da čak i kada je sud odlučivao u korist žrtve, nije se na brz način sanirala šteta koja je dalje mogla biti sprečena sa uklanjanjem privatnih sadržaja sa portala ili određenih chat grupa i objavljivanjem izreka odluka iz kojih se vidi da se povreda prava desila u određenom mediju.
– Još uvek su pravni mehanizmi spori i zahtevaju ažurnije postupanje nadležnih organa da bi žrtva bila adekvatno zaštićena što je posebno važno u digitalnoj sferi tj. sadržaja koji se nalaze na internetu – ukazuje Nicović.
Advokatkinju smo upitali kakvo je stanje u medijima, te da nas podseti na slučajeve koji su u skorijem periodu podigli „prašinu“ u javnosti, a da su bili primer ugrožavanja privatnosti.
– Sudska praksa je skromna, kao što smo već naglasili. Povrede privatnosti u medijima dešavaju se gotovo na svakodnevnom nivou, međutim, retko dobijaju sudske epiloge. Uprkos tome, u poslednjih nekoliko godina svedoci smo različitih predmeta iz oblasti povreda privatnosti u medijima koji su dobili veliku pažnju javnosti – zapaža advokatkinja. Jedan od slučajeva koje Nicović navodi odnosio se na kako kaže – sveprisutniji problem u našem društvu – neovlašćeno deljenje privatnih snimaka i fotografija žrtava (osvetničke pornografije).
– U jednom od slučajeva, u pitanju je bila javna ličnost o kojoj je izašlo ukupno sedam tekstova na internet portalu, a pisano je o navodnoj vanbračnoj vezi te osobe, i tom prilikom neovlašćeno su korišćene njene nage fotografije i različita etiketiranja njene ličnosti i nivoa morala. Sud je našao da su predmetne objavljene informacije neistinite i nedopuštene tj. da je kontekst tekstova i način na koji je informacija objavljena iz privatnog života tužilje usmerena na vređanje njene ličnosti čime je povređeno načelo proporcionalnosti koje je dovelo do povređenog dostojanstva ličnosti – časti i ugleda – objašnjava Nicović.
Kao sledeću primer ističe da je, u još jednom od medijskih predmeta, u pitanju bila osoba koja nije javna ličnost, ali je u fokus javnosti došla zbog krivičnog postupka koji se vodio protiv njega kao osumnjičenog za ubistvo svoje supruge, a zahtev se takođe ticao teksta u dnevnim novinama.
– Sud je utvrdio, da je tuženi povredio pravo tužioca u pogledu pretpostavke nevinosti, povrede časti i ugleda – pojašnjava Nicović, navodeći lošu praksu povrede privatnosti u medijima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.