Advokatura (ni)je na prodaju

Malo ko se upušta u analize da li su od svog advokata dobili pravnu pomoć ili uslugu. Međutim, ova, na prvi pogled semantička dilema, za advokate nije nimalo bezazlena.

„To je suština nezavisnosti advokature kao profesije“, kategoričan je advokat Vladimir Gajić. Iz njegove perspektive, svrstavanje advokature u red uslužnih delatnosti imalo bi dalekosežne posledice po funkcionisanje profesije.

To je razlog zbog kojih je, zajedno sa nekolicinom kolega, Ustavnom sudu podneo inicijativu za ocenu ustavnosti dopune uredbe Vlade Srbije o paušalnom oporezivanju. Ono što se, prema njegovom mišljenju, u tom podzakonskom aktu koji je Vlada usvojila početkom novembra kosi sa Ustavom jeste sintagma „preduzetnik advokat“.

– Iz aviona se vidi da je ovakva formulacija neustavna – navodi Gajić i ukazuje na član 67 Ustava koji tvrdi da „pravnu pomoć pružaju advokatura, kao samostalna i nezavisna služba, i službe pravne pomoći koje se osnivaju u jedinicama lokalne samouprave, u skladu sa zakonom“. Pored Ustava, uredba Vlade o paušalnom oporezivanju, prema navodima inicijative, suprotstavlja se i Zakonu o advokaturi, ali i Zakonu o privrednim društvima, pošto nijedan od ovih dokumenata ne poznaje kategoriju „preduzetnika advokata“.

Iza ovog lapsusa krije se, tvrdi Gajić, dobro promišljena namera izvršne vlasti.

– Ovo su pripremne radnje, zamišljene da nas pretvore u komercijalnu uslužnu delatnost – kaže Gajić.

Godinama unazad advokati upozoravaju na nadilazeći talas komercijalizacije koji preti da spere njihov povlašćen ustavni položaj. Nekoliko je aspekata „komercijalizacije“, koji posebno plaše advokate. Nezvanično može da se čuje da bi svrstavanje advokature među uslužne delatnosti od kancelarija napravilo „društva kapitala“, čime bi se otvorio prostor za ukrupnjavanje tržišta. Velike kancelarije bi naprosto progutale male, ostavljajući kontrolu profesije u rukama nekolicine najmoćnijih. Pritom, upozoravaju advokati, vlasnici firmi uopšte ne bi morali da budu advokati, već bilo koji drugi preduzetnici. Profit bi, navode, postao jedini kriterijum. Postoji još jedan aspekt komercijalizacije koji nikako nije po volji advokata – mogućnost uvođenja fiskalnih kasa. Time bi se, naglašavaju, u poverljiv odnos klijenta i advokata ubacila i Poreska uprava.

Ovo su neki od razloga zbog kojih advokati sa budnom pažnjom analiziraju sve zakonske i podzakonske akte koji bi mogli da ih prevedu u uslužne delatnosti. Početkom godine Advokatska komora Srbije je zatražila povlačenje iz procedure Zakona o uslugama, strahujući da bi upravo u tom aktu mogla da se nađe odredba koja bi ugrozila njihov trenutni položaj. Pre nekoliko dana taj zakon je došao do skupštine.

Jasmina Milutinović, potpredsednica AKS-a, navodi da je ove godine postignut dogovor sa Ministarstvom trgovine. Advokati se neće protiviti njegovom usvajanju, a zauzvrat, ministarstvo će u nacrt zakona ubaciti amandman koji bi osigurao da se njegove odredbe ne odnose na advokaturu.

– Usaglasili smo amandman koji bi garantovao da se poslovno nastanjivanje i sloboda prekograničnog pružanja usluga advokata usklađuje Zakonom o advokaturi – navodi Milutinović.

Kako god da konačan tekst ovog zakona bude izgledao, advokati, po svoj prilici, samo odlažu neizbežno. Pitanja advokature su u pregovorima sa Evropskom unijom, obuhvaćena je poglavljem 3, koje se bavi uslugama, a ne poglavljem 23, koje se bavi pravosuđem. Ovo je pouzdan indikator da će advokatura, pre ili kasnije, morati da se otvori za tržište. Kada dođe taj trenutak, moći ćemo u potpunosti da sagledamo kako će se to odraziti na advokate i građane. Advokati se nadaju da će to morati da saznaju tek po ulasku Srbije u EU.