„Afera 5.0“ trese Hrvatsku: I u Srbiji uticajni roditelji pritiskaju da se njihovoj deci poprave ocene 1Foto: Aleksandar Veljković

– Što je uticajniji roditelj to je veća mogućnost uticaja, odnosno pritisaka na nastavnike, samo je pitanje koliko su kolege spremne da o tome svedoče – komentariše za Danas Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija, slučaj popravljanja ocena sina predsednika Hrvatske Zorana Milanovića, koji su mediji već nazvali „afera 5.0“.

Hrvatsku trese skandal nakon otkrića novinara Jutarnjeg lista da je Sanja Musić Milanović, supruga predsednika te zemlje Zorana Milanovića, napisala mejl direktorki gimnazije u koju ide njihov sin, žaleći se na rad profesorke matematike. Nekoliko dana kasnije dve četvorke Milanovića juniora iz matematike i latinskog su, prema pisanju medija, popravljene na petice.

– Očito da je u pitanju balkanski mentalitet, bitna je ocena, a ne znanje. Ubeđen sam da i kod nas postoje takve vrste pritisaka od strane uticajnih roditelja, bez obzira da li su reč o onima koji dolaze iz sfere politike ili nekih drugih delatnosti. Pritiskaju i „obični“ roditelji – kaže Aleksandar Markov.

O urgencijama uticajnih roditelja naširoko se priča po školama.

To potvrđuju i brojna istraživanja u kojima nastavnici svedoče o različitim pritiscima roditelja, od onih koji su bogati, do roditelja koji su na položajima, koji imaju veze i poznanstva. U malim sredinama dobro se zna ko je sin ili ćerka predsednika opštine, direktora doma zdravlja ili nekog na poziciji.

Aleksandar Markov ističe da nastavnici idu linijom manjeg otpora i da su često spremni da zaključe i veću ocenu od one koju je učenik zaslužio da ne bi bili izloženi pritiscima. A oni dolaze ne samo od roditelja, već i od direktora.

Markov napominje i da odeljenjske starešine imaju običaj da „vuku za rukav“ kolege i traže veće ocene za svoje učenike.

– Odeljenjske starešine imaju često pogrešnu percepciju da će učeniku učiniti veliku uslugu ako mu pomognu na taj način što će mu ocene biti popravljene. Šta su motivi za tako nešto, možemo samo da nagađamo, ali je meni to neshvatljivo i mislim da su nastavnici često sami sebi najveći neprijatelji – kaže Markov.

Pravila, kaže, nema.

– Ako je jedna nedovoljna ocena hajde da đak ne ide na popravni, ako su tri, hajde da ne ponavlja godinu da ide na popravni, ako je dobar da bude vrlo dobar, ako je vrlo dobar da bude odličan, ako je odličan da bude 5,00. Nema pravila koji je prosek u pitanju – slikovito objašnjava Markov šta se događa po školama.

Ubeđen je da je 50 odsto zaposlenih u prosveti tu zalutalo i da misle da su veći prijatelji deci ako im poklanjaju ocene „šakom i kapom“, umesto da ih uče da budu odgovorni i da ocene dobiju isključivo sopstvenom zaslugom.

– To je nekakvo samodestruktivno ponašanje nastavnika za koje nemam objašnjenje – ističe Markov.

Navodi slučajeve iz srednjih stručnih škola u kojima se izbegava da učenici ponavljaju razred da ne bi došlo do gašenja odeljenja, a iznosi i nedavni primer iz jedne prestoničke gimnazije koja ne kuburi sa brojem đaka, ali se i u njoj popravljaju ocene.

– Skoro me zvao kolega da pita šta da radi jer je učeniku koji je imao prosek 3,40 predložio zaključnu ocenu četvorku, a onda je odeljenjsko veće to popravilo na pet da bi učenik imao prosek 5,00. Dakle, oni koji sede pored njega u zbornici na veću glasaju da se učeniku zaključi veća ocena. A pritom svaki učenik ima pravo žalbe. Ako je nezadovoljan ocenom i ako misli da ga je nastavnik oštetio može da se žali, ali učenik ne misli da ga je oštetio nastavnik, već očekuje da mu se popravi ocena. I to često nije samo jedna, jer je pre veća izmoljakao da mu se poprave još dve, tri – kaže Markov.

Upitan da li je njegova ocena nekad popravljena na veću, Markov kaže da u gimnaziji u kojoj radi takva praksa ne postoji.

– Nastavnik je taj koji izvodi zaključnu ocenu, a veće je samo formalno potvrđuje. Dok su postojali papirni dnevnici, nastavnici su zaključne ocene pisali hemijskom pa nije bilo mogućnosti da se naknadno prepravljaju – zaključuje naš sagovornik.

Sporna četvorka sa prosekom 4,2

Potpredsednica Narodne stranke Marina Lipovac Tanasković nedavno se našla na udaru korisnika Tvitera, nakon što je na svom profilu na toj društvenoj mreži napisala: „Svaka ocena je za đaka. Ali baš da učiteljica zaključi prvu četvorku u četvrom razredu detetu koje iz tog predmeta ima prosečnu ocenu 4.2, po meni je katastrofalan primer našeg školstva. Treba pre biti čovek i pedagog pre svega! Sramota.“

Nakon brojnih negativnih reakcija tviteraša Lipovac Tanasković je pokušala da razjasni da „nije dobar pedagog neko ko ne dozvoljava da se popravi ocena“, da „nije čovek neko ko se oprašta od dece i obeležava prvu zaključenu četvorku od početka školovanja“ i da je reč o detetu od 11 godina koje se školuje u doba korone, uz onlajn nastavu, odustva i zamene, ali nije naišla na razumevanje tviteraša.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari