Afera prisluškivanje će se rešiti iza zatvorenih vrata

Istraga prisluškivanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića i dalje se nalazi u predistražnoj fazi, bez ikakvih naznaka da bi ovaj slučaj mogao da dobije svoj pravni epilog.

Tužilaštvo za organizovani kriminal, koje vodi ovaj predmet, nije se o istrazi prisluškivanja oglašavalo još od januara, kada su naveli da su pokrenuli predistražni postupak.

Međutim, poslednjih meseci o ovom slučaju nije se oglašavao ni ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin koji je inače iznosio u javnost detalje iz istrage.

Zahvaljujući njemu građani su saznali da je prisluškivano 1.882 razgovora predsednika Vučića i članova njegove porodice sa 26 lica koja su bila pod operativnom obradom.

Vulin je takođe u junu ove godine za list Politika naveo da nadležni znaju ime čoveka koji je „razvio sistem prisluškivanja“, kao i ko je to naredio i kome su nošeni izveštaji.

„To je sve dostavljeno tužilaštvu i očekujemo da ono da kvalifikaciju dela“, naveo je Vulin.

U tom trenutku advokatu Ivanu Niniću postalo je jasno da ovaj slučaj neće imati svoj epilog u sudskom postupku.

– Policija je, umesto krivične prijave u kojoj se tačno navode imena i funkcije odgovornih, tužilaštvu dostavila izveštaj ostavljajući im prostor za sve moguće vrste manipulacija. To vam govori da cilj nije bio krivično-pravni epilog, već nešto drugo. Pritom ne treba imati sumnje da se ovaj predmet nalazi pod budnim okom političara. Stoga, epilog istrage će biti onakav kakav Aleksandar Vučić bude želeo, ističe Ninić za Danas.

Svoje razrešenje, dodaje on, ova afera imaće „iza zatvorenih vrata“ u političko-poslovnim aranžmanima plaćenim novcem građana.

– U zakonskom smislu, problem ne bi trebalo da predstavlja to što je Vučić „upadao“ u razgovore sa licima koja su bila pod merama. Takvi snimci, u skladu sa zakonom, moraju da se unište nakon određenog vremenskog perioda ukoliko ne ukazuju na krivičnu odgovornost lica koje je na merama. Ono što može da bude predmet krivične odgovornosti je ukoliko je neko u policiji te transkripte kopirao i čuvao, znajući da će mu biti od koristi u određenom trenutku. I upravo to Vučiću stvara najviše nelagode, činjenica da on zna da ti transkripti postoje i da mogu da mu naškode. Zato njemu i nije u interesu da se ide u sudski postupak gde bi ta dokumenta bila javno predočena. Naprotiv, on će ovaj predistražni postupak iskoristiti kao poligon za političku trgovinu, a mora se priznati da je u tome neprikosnoven, navodi Ninić.

Odsustvo pomaka u istrazi prisluškivanja predsednika Srbije advokatu Borivoju Boroviću dokaz je do koje mere je pravosuđe instrumentalizovano.

– Prisluškivanje predsednika bi trebalo da bude prioritet u radu tužilaštva. Istraga bi morala da bude efikasna i sveobuhvatna, i da obuhvati sve one delove državnog aparata koji su u tome eventualno učestvovali. Međutim, kod nas političari preko medija usmeravaju istrage u pravcu u kojem to njima odgovara, navodi Borović.

On ističe da je problem dublji od pukog diktiranja željenih ishoda istraga, i da je u pravosuđu naširoko prisutan trend autocenzure.

– Čak ne moraju predstavnici vlasti izričito da naglase šta očekuju od tužilaštva. Tužioci sami pokušavaju da pogode šta je to što se od njih očekuje i u skladu sa tim postupaju ili ne postupaju. Na neki korak se odluče isključivo kada dođe izričita direktiva, kao što je krivična prijava koju je nedavno protiv predsednika Srbije podneo gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević. U međuvremenu, tužioci sede u zapećku i čekaju da dođe neko bolje vreme, kaže Borović.

Podsetimo, o neovlašćenom prisluškivanju javnost je početkom godine obavestio sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić, navodeći da to predstavlja direktan pokušaj državnog udara.

Nekoliko nedelja nakon toga, Tužilaštvo za organizovani kriminal je saopštilo da je krajem 2020. godine pokrenulo predistažni postupak povodom ovih saznanja.

Mediji bliski vlasti su upirali prstom u bivšeg ministra unutrašnjih poslova Nebojšu Stefanovića, smatrajući ga najodgovornijim za neovlašćeno prisluškivanje predsednika Vučića.

Pod pritiskom medijskih napisa, ali i odluke velikog broja lokalnih odbora SNS-a da mu uskrate podršku, Nebojša Stefanović je u maju ove godine podneo ostavku na mesto predsednika beogradskog odbora SNS-a.

On je ostao na funkciji ministra odbrane i potpredsednika Vlade Srbije.

Tasić: Nismo dobili nikakve informacije o istrazi

I kao što političari sve ređe spominju slučaj prisluškivanja predsednika Srbije isti slučaj je i sa medijima bliskim vladi. Međutim, u prvoj polovini godine ova tema je zauzimala značajno mesto u ovim medijima. Medijska hajka dostigla je vrhunac kada je u martu ove godine u prostorijama Službe za borbu protiv organizovanog kriminala saslušana Dijana Hrkalović, nekadašnja državna sekretarka MUP-a. NJen pravni zastupnik Nenad Tasić ističe za Danas da nakon dva saslušanja u svojstvu građanina nikakvih dodatnih informacija o toku istrage nije dobio. Danas je u toku jučerašnjeg dana pokušao od Tužilaštva za organizovani kriminal da sazna u kojoj fazi je postupak i koje procesne radnje je tužilaštvo do sada preduzelo, ali odgovori iz tužilaštva nisu stigli.