Afera transkript – od negiranja do sudskog dokaza

Od negiranja postojanja do pojavljivanja transkripta prisluškivanih razgovora svedoka saradnika Dejana Milenkovića Bagzija dok je bio u bekstvu 2004. i njegovog tadašnjeg advokata Biljane Kajganić prošlo je više od dve godine. Epilog se očekuje u februaru kada sudsko veće na suđenju za ubistvo premijera Zorana Đinđića treba da odluči da li će prihvatiti predlog pravnih zastupnika porodice Đinđić da se beleške prihvate kao dokaz. Naš list u ovom tekstu podseća na hronologiju „Afere transkript“.
HAPŠENJE MILENKOVIĆA: Dejana Milenkovića uhapsila je grčka policija u Solunu 16. jula 2004. Apelacioni sud u Solunu donosi presudu o izručenju i on 2. februara 2005. biva prebačen u beogradski Centralni zatvor…
TEKST U VREMENU: Nedeljnik Vreme 9. septembra 2004. objavljuje tekst u kojem ukazuje da je Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala (UBPOK), posle lociranja Milenkovića u Grčkoj, u aprilu 2004. snimila njegove telefonske razgovore s njegovim tadašnjim advokatom Biljanom Kajganić. Kajganićeva je Milenkoviću tada rekla da mu je obezbedila status zaštićenog svedoka, piše u tekstu novinara Miloša Vasića, i da je to „sredila sa starim drugarima“; da je „Jočić odmah pristao“, a da je Bulatović (Rade) potvrdio posle konsultacija „gore“. Uslov je da Milenković na sudu kaže kako je on po nalogu Ljubiše Buhe Čumeta organizovao ubistvo Momira Gavrilovića Gavre, navodi Vreme. Na to Bagzi, ističe se u tekstu, pita: „Kako to da kažem kad nije istina?“, a Kajganićeva kaže: „Ma, ko te pita šta je istina? Istina je ono što sam se ja dogovorila! Ej, ova dvojica su najmoćniji ljudi u državi, budalo!“.
Prema izvoru Vremena prepis pomenutog razgovora tadašnji načelnik UBPOK Boro Banjac sa službenom beleškom šalje premijeru Vojislavu Koštunici, ministru unutrašnjih poslova Draganu Jočiću, ministru pravde Zoranu Stojkoviću i tadašnjem načelniku Javne bezbednosti Miroslavu Miloševiću. U tekstu Miloša Vasića ističe se da je ministar Jočić sutradan zvao Banjca da ga smeni i da ga upozori da taj razgovor mora ostati tajna, inače…
DEMANTI VLASTI: MUP, BIA i Vlada Srbije demantovali su navode iz Vasićevog teksta istog dana (9. septembar 2004.) kada je objavljen. MUP u saopštenju tvrdi da je „apsolutna neistina da je nekadašnji načelnik UBPOK Boro Banjac uputio službenu belešku i prepis razgovora premijeru Vojislavu Koštunici, ministru Jočiću, načelniku Resora javne bezbednosti Miroslavu Miloševiću i ostalima koji su navedeni u tekstu
PRIJAVE PROTIV VASIĆA: Vasić je u oktobru 2004. pozvan na informativni razgovor u UBPOK. Zbog teksta u Vremenu tadašnji v.d. okružnog tužioca Marija Šunjević je u novembru 2004. po službenoj dužnosti, podnela krivičnu prijavu protiv novinara Vasića. Treći opštinski sud obustavlja postupak 26. januara 2006. godine, a „oštećena“ lica upućena na privatne krivične tužbe za klevetu. Advokat Kajganić podnela je krivičnu prijavu protiv Vasića u novembru 2004. u Trećem opštinskom sudu koja je odbijena, ali je prihvaćena građanska parnica. U jesen prošle godine pojavljuje se Kajganićkina krivična prijava protiv Vasića u subotičkom sudu, iako je prethodno odbijena u beogradskom sudu.
PRITISCI NA SUD: Gordana Čolić iz Trećeg opštinskog tužilaštva u emisiji Insajder 11. decembra 2006. progovorila je o političkim pritiscima na nju da „kako zna i ume“ optuži novinara Vasića, bez prethodnog utvrđivanja da li transkripti zaista postoje. Ona je tada potvrdila da transkripti postoje i da su u Specijalnom sudu i Tužilaštvu.
SVEDOK MILENKOVIĆ: Svedok saradnik Milenković 22. novembra na suđenju za ubistvo premijera potvrdio je da su ga njegova bivša advokatica Kajganić i Ulemekov advokat Slobodan Milivojević nagovarali da prihvati status svedoka saradnika, a da za atentat optuži Čedomira Jovanovića i Vladimira Popovića Bebu. Kajganićeva je tada odbila da komentariše Milenkovićevo svedočenje, dok je Milivojević naveo da je kao profesionalac dužan da sklapa sporazum i „s crnim Đavolom“ ako je to u interesu odbrane.
NOVI DOKAZNI PREDLOZI: Na suđenju 26. decembra prošle godine pravni zastupnik Ružice Đinđić Srđa Popović predložio je da se u dokaze uvrste i transkripti. Zamenik specijalnog tužioca Jovan Prijić podržao je taj zahtev 12. januara 2007. Iako do tog trenutka nijedan predstavnik državnih organa nije zvanično potvrdio da transkripti postoje, niko na glavnom pretresu nije postavio to pitanje. Krenulo se od pretpostavke da transkripti postoje, ali da se ne zna gde su. Prijić se u januaru ove godine ogradio da nije video transkripte i da se oni ne nalaze u Specijalnom tužilaštvu. Predsednik sudskog veća Nata Mesarović navela je da se materijal ne nalazi u sudskim spisima.
PREDAJA TRANSKRIPTA: Bivši predsednik sudskog veća Marka Kljajevića 25. januara ove godine predaje materijal u pisarnicu Specijalnog suda, posle objavljivanja informacije u medijima da su transkripti kod njega. Iz suda je saopšteno da je Kljajević predao tri kompakt diska s policijskim izveštajima, a vezano za predmet u kojem je predsedavao.
ZABORAVNI KLJAJEVIĆ: U intervjuu Danasu 31. januara Marko Kljajević kao razlog što nije predao materijal o prisluškivanim razgovorima po odlasku sa sudijske funkcije navodi previd – „zaboravio sam jer je to bilo 2004“. Nekadašnji sudija Kljajević naglašava da su „sa sudbinom tog materijala bili upoznati državni organi koji o njemu (materijalu) nisu progovorili ni reč“. Kljajević je dodao da je prema zakonu za transkripte bio nadležan specijalni tužilac i da je mogao da bude izložen krivičnom gonjenju da je govorio o postojanju takvog dokaza. Upitan da li to znači da je Tužilaštvo znalo za transkripte, bivši predsedavajući sudskog veća je precizirao da su mere prislušivanja sprovedene na predlog Tužilaštva i da su sve to imali policija i Bezbednosno-informativna agencija, ako je sprovodila meru, i istražni sudija koji je sprovodio istragu. „Razgovarao sam s tužiocima i rekao im da oni mogu predložiti izvođenje tog dokaza. To sam rekao Milanu Radovanoviću i na tome je završeno“, naveo je Kljajević.
TUŽILAŠTVO: Tužilaštvo za organizovani kriminal nije reagovalo na navode nekadašnjeg sudije Kljajevića, a zamenik specijalnog tužioca Jovan Prijić, iako ga je tužilac Slobodan Radovanović ovlastio da s medijima priča o transkriptima, ne javlja se na telefon.