AFP: Dok vlade na Balkanu nastoje da nabave vakcine, raste broj skeptika

Među tim skepticima su neki lekari, političari, pa čak i teniska zvezda Novak Đoković. Dezinformacije o kovid-19 šire se društvenim mrežama brzo kao i sama pandemija.

„Naravno da će Srbi odbaciti ovu zlu i smrtonosnu stvar”, poručuje jedan korisnik interneta na Fejsbuk stranici poznatog skeptika. „Zašto bi neko ko je zdrav primio vakcinu”, pita drugi.

Antivakserski pokret je globalan, a posebno plodno tlo je na Zapadnom Balkanu. U ovim siromašnim zemljama jugoistočne Evrope već će biti teško kupiti dovoljno doza za sve.

Tu je i veliki izazov, prevazilaženje nepoverenja, kako to kaže predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski: „Ne smemo dozvoliti da polupismeni šarlatani i pseudo-lekari dominiraju nad najvećim imenima nauke i instituta koji su od pojave prvih vakcina spasili milione života”.

Zabrinutost je stvarna. Više od polovine anketiranih u većini zemalja regiona u oktobru nije nameravala da se vakciniše protiv kovid-19, navodi se u izveštaju Savetodavne grupe za Balkan u Evropi (BiEPAG).

Poređenja radi, istraživanje Ipsosa sprovedeno istog meseca pokazalo je da je više od 60 odsto ispitanika bilo spremno da se vakciniše u zemljama poput Španije, Nemačke ili SAD.

Ako se neko i dalje preispituje vezano za ultra brzi razvoj novih vakcina, na Balkanu, teorije zavere oko virusa nailaze na „upečatljiv” odjek, navodi BiEPAG.

Više od polovine anketiranih veruje da je korona virus stvoren u kineskoj laboratoriji ili da farmaceutska industrija ima ulogu u njegovom širenju. Trećina veruje da ima istine u teorijama koje pronalaze vezu između virusa i 5G mreže koju vide kao biološko oružje američke vojske ili zaveru Bila Gejtsa da svetsko stanovništvo bude čipovano.

Ta uverenja su izgleda „duboko uvrežena u svim slojevima društva” u Srbiji, Bosni, Albaniji, na Kosovu, u Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji, navodi BiEPAG.

Na Balkanu su dezinformacije već dugo ukorenjene zbog nepoverenja u vlasti i institucije, kompromitovane zbog korupcije i netransparentnosti.

Da biste se „upecali” na lažne vesti u Srbiji, dovoljno je da otvorite neki od tabloida koji redovno predviđaju skori rat. Teorije međunarodnih zavera neprijatelja iz komšiluka ili iz sveta obiluju regionom gde su političari ovladali veštinom odvraćanja pažnje od ekonomskih problema koji ga proganjaju od ratova devedesetih.

Antivakserske teorije šire se „lako tamo gde je slabo poverenje u autoritet”, kaže penzionisani profesor epidemiologije sa Univerziteta u Beogradu Zoran Radovanović. „Na Balkanu, posle 30 godina propadanja, ljudi ne veruju vlastima, uključujući i medicinske vlasti”.

Veliki je kontrast u odnosu na Titovu Jugoslaviju, koja je pobedila poslednju veliku evropsku epidemiju variole masovnom kampanjom vakcinacije 1970-ih.

Prema profesoru Radovanoviću, skepticizam prema vakcinama razvio se tokom poslednjih pet godina, u početku kao reakcija na MMR vakcinu (morbile, zauške, rubeole) koja je lažno povezana sa autizmom. Kao rezultat, u 2018. godini zemlja je zabeležila nagli porast slučajeva morbila.

Prema studiji koju je objavio Lanset (The Lancet), Srbija je među šest zemalja u svetu koje su između 2015. i 2019. zabeležile „značajan porast” broja onih koji smatraju da vakcine nisu bezbedne.

Te sumnje po Balkanu širi šačica lekara od kojih neki imaju desetine hiljada pratilaca na društvenim mrežama. Oni hvale navodne prednosti hodanja bosim nogama 15 minuta dnevno ili postavljaju linkove za članke o navodnim opasnostima novih vakcina.

Tviter nalog srpskog psihijatra i političarke desnice Jovane Stojković je zatvoren nakon objavljivanja obmanjujućih informacija o vakcinama usred napada na migrante i LGBTK zajednicu.

„Ili lekari ne znaju mnogo, ili se ne edukuju, ili namerno ćute o negativnim aspektima vakcinacije”, rekla je ona agenciji Frans pres. Ona odbacuje etiketu da je antivakser i navodi da je za „slobodu izbora”.

Lekari su 2017. podneli prijavu protiv doktorke Stojković koju optužuju za širenje panike tvrdnjama da će nevakcinisanu decu „oduzimati roditeljima” i neistina o samim vakcinama.

Neki mladi naučnici nastoje da se bore protiv takvih glasina.

Isidora Stanković koja studira biomedicinu u SAD, navela je komponente Fajzerove vakcine na Fejsbuku. „Ono što izgleda ‘opasno’ jer ste bežali sa časova hemije, nije nužno da je tako”, navodi ona.

Ali, u Hrvatskoj, specijalista interne medicine doktorka Lidija Gajski rekla je na televiziji da tehnike koje se koriste za nove vakcine nisu dokazane i da „veza između koristi i štete nije jasna”.

Naučna zajednica je, međutim, obrazložila brzi razvoj vakcina, podsećajući da se, istorijski gledano, gotovo svi neželjeni efekti pojavljuju u roku od šest nedelja.

To nije sprečilo pulmologa, bivšeg člana srpskog kriznog štaba, da dovede u pitanje „efekte” vakcine „na plodnost” iako nijedan podatak ne podržava ta strahovanja. „Ako je date ljudima bez prethodnog testiranja na miševima, stvarate zabrinutost”, rekao je Branimir Nestorović.

U međuvremenu, dolazi do daljih podela po pitanju vakcina.

Ana Popovac (50) iz Mostara kaže da „veruje u modernu nauku” i da sa nestrpljenjem čeka na vakcinaciju. Međutim, njena 80-godišnja majka ne želi ni da čuje za to.

„Ona čita informacije na Fejsbuku koje su za mene lažne, i veruje da zapravo ja čitam lažne informacije”, dodaje Popovac.