AFP: U Srbiji Dunav nije tako plav

Nedaleko od istorijskog srca Beograda otvaraju se ograde da propuste kamion cisternu koji ide do veličanstvene reke Dunav gde isprazni svoj tovar otpadnih voda, piše agencija u članku pod naslovom „U Srbiji, Dunav nije tako plav“.

Agencija ukazuje da se ne radi ovde o tajnoj operaciji već pre o nečemu o čemu niko ne želi da priča, ukazujući da je Beograd jedina evropska prestonica koja pušta svoje nefiltrirane otpadne vode u drugu najdužu reku na kontinentu.

Odvratan smrad izlazi iz braon vode pune fekalija koja se pušta u reku, što je svetlosne godine udaljeno od plavetnila koje je inspirisalo „Na lepom plavom Dunavu“ austrijskog kompozitora Johana Štrausa, piše Frans pres.

Ribari koji žive od Dunava i Save koje čine spektakularno ušće kod stare beogradske tvrđave nazivaju ta dnevna ispuštanja „katastrofalnim“.

„Plače mi se, a ceo svet baš briga“, rekao je za Frans pres Dragoljubi Ristić, 59-ogodišnji ribar.

Oko trećina od 1,6 miliona stanovnika glavnog grada Srbije nije povezana za kanalizaciju i oslanjaju se na septičke jame čiji sadržaj se izbacuje direktno u reke, navodi agencija.

Ali i prljava voda onih koji su povezani za kanalizacioni sistem završava na istom mestu preko pražnjenja kanalizacije, dodaje Frans pres.

Agencija navodi da srpska ministarka za infrastrukturu Zorana Mihajlović procenjuje da se 190 miliona kubnih metara otpadnih voda, odnosno 60.000 olimpijskih bazena, ispusti svake godine u beogradske vodotokove.

„Ni jedan drugi veliki evropski grad ne čini takav zločin protiv svojih reka“, rekao je Goran Vesić zamenik gradonačelnika Beograda koji traži pravi sistem za obradu otpadnih voda, navodi agencija.

Frans pres podseća da je izvor Dunava u Nemačkoj, da on teče ka istoku 2.850 kilometara preko još devet zemalja i završava u Crnom moru.

U 2019. godini austrijski naučnici ukazali su na „kritične“ nivoe fekalne bakterije e-koli u srpskom delu Dunava, što je prema lokalnim stručnjacima znak velikog organskog zagađenja.

Svojom snagom i veličinom Dunav uspeva da se „samopročisti“ relativno dobro od organskog otpada. Veći deo godine bakteriološke čestice ne dostižu kritični nivo od 500 mikrograma po mililitru, rekao je Božo Dalmacija, profesor hemije koji vodi istraživanja o kvalitetu voda u Srbiji.

Međutim, kako ukazuje Frans pres, oni koji provode svoj život na Dunavu kažu da su konstatovali pogoršanje, akumulaciju supstanci koja smanjuje dubinu vode.

Prema ribarima vrsta riba se promenila sa smanjenjem vrsta koje se smatraju plemenitim i porastom onih koje konzumiraju raspadne otpadne tvari kao što je som.

„Ubili smo sve naše reke, ubićemo i ovu. Dunav je vrlo jaka reka i vrlo snažna koja upravlja (zagađenjem) ali ne može to da radi u nedogled“, rekao je Mladen Jović, 59-ogodišnji ribar.

Frans pres ukazuje da je Srbija kandidat za ulazak u EU i da se nada ulasku 2025, a da njen učinak u ekološkoj sferi prestavlja prepreku, da je zemlji potrebno pet milijardi evra investicija da izgradi infrastrukturu koja bi bolje poštovala prirodu.

Srbija navodi da je nemoguće da obezbedi tu sumu u takvom roku i traži prelazni period od 11 godina posle učlanjenja da bi se prilagodila.

Božo Dalmacija kaže za Frans pres da Srbija to ne može da uradi za pet godina, i da već kasni.

Krajem jula predsednik Aleksandar Vučić najavio je da će 70 srpskih opština biti opremljeno sistemima za prečišćavanje otpadnih voda, dok profesor Dalmacija ocenjuje da to ne može da se uradi sa sadašnjim budžetom i pita se da li Vučić ima neke druge informacije.

Slične najave stižu i sa drugih strana, navodi Frans pres. Zamenik gradonačelnika Beograda obećao je pre pet godina da će sistem prečišćavanja otpadnih voda u Beogradu biti završen 2020, a onda je pomerio taj rok na 2025, da bi nedavno izavio da će problem biti rešen 2029.

Beogradske vlasti su u januaru potpisale sporazum sa kineskom firmom CMEC za izgradnju fabrike za prečišćavanje vode ali se još čeka na početak gradnje pošto Srbija još nije izdvojila sredstva za projekt, podseća još Frans pres.