Afrikanci gube poverenje u demokratiju

Nemirni subotnji predsednički izbori u Nigeriji, koje su u nedelju oštro kritikovali lokalni i međunarodni posmatrači i čije su rezultate odbacila dvojica vodećih opozicionih kandidata, predstavljaju značajnu prepreku za demokratiju u podsaharskoj Africi u vreme kada su birači u zemljama širom kontinenta postali razočarani načinom na koji se sprovodi demokratija.
Analitičari kažu da su izbori u Nigeriji bili pravi primer zabrinjavajućeg trenda, gde mnogi građani gube poverenje u svoje demokratije. „Slika iz Afrike je prilično pomešana“, izjavio je Peter Luis, direktor afričkog Studijskog programa na univerzitetu Džon Hopkins, istraživač afričkog javnog mnjenja u okviru Afrobarometra. „Neke zemlje imaju kolebljivu političku scenu, dok druge zemlje prolaze kroz ustaljene šablone izbora, ali čini se da njihove vlade ne doprinose napretku“. Afrički birači gube strpljenje zbog grešaka na izborima koje često isključuju popularne kandidate i isprljani su ozbiljnim neregularnostima, navodi se u istraživanju Afrobarometra objavljenom prošle godine u 18 zemalja. U isto vreme šest od 10 Afrikanaca kažu da je demokratija bolja od bilo kojeg drugog oblika vlade, navodi se u istraživanju.
Nigerijska krhka demokratija je velika pretnja, što su podvukli i vladini zvaničnici koji su dali mračne nagoveštaje o mogućem pokušaju puča. Ukupno 25 kandidata bilo je u trci za novog predsednika i prvi put u istoriji Nigerije vlast će biti prenesena s jednog na drugog civilnog administratora. Ali, izbore su obeležili haos, nasilje i prevare.
Madlen Olbrajt, bivši državni sekretar, koja je posmatrala izbore za Nacionalni demokratski institut, izjavila je da je „u brojnim mestima i na mnoge načine izborni proces izneverio nigerijski narod“. Međunarodni republički institut saopštio je da su izbori bili „ispod prihvatljivih standarda“.
Ovakva posmatranja predstavljaju zapanjujući obrt za Nigeriju, najnaseljeniju i drugu po bogatstvu zemlju u Africi i, takođe, odražavaju duboke frustracije miliona Nigerijaca. Godine 2000. u velikoj euforiji posle tranzicije Nigerije od vojne vladavine ka demokratiji 84 odsto stanovnika bili su zadovoljni demokratijom koja se sprovodi u zemlji, pokazalo je istraživanje Afrobarometra. Do 2005. taj broj je opao na 25 odsto, što je niže nego u bilo kojoj zemlji obuhvaćenoj istraživanjem, osim Zimbabvea. Gotovo 70 odsto Nigerijaca ne veruje da izbori mogu da im omoguće da smene nepoželjne lidere, pokazuju rezultati istraživanja.
Fridom Haus, organizacija koja prati širenje demokratije i slobode govora, saopštila je prošle godine da je sveukupni trend afričke demokratije pomešan. „Subsaharska Afrika u 2006. pokazivala je u isto vreme neke od obećavajućih primera novih demokratija“, kaže se u saopštenju. Takođe, tamo su se mogli videti i najtužniji primeri političke stagnacije, demokratskog sunovrata i neuspeha države“.
Prema saopštenju Fridom Hausa iz 1976. samo tri zemlje u Africi bile su na listi „slobodnih“, dok većina, njih 25, „nisu bile slobodne“. Trideset godina kasnije kategorija „neslobodne“ smanjena je na 14 država, a veći deo Afrike sada ne potpada pod kategoriju „delimično slobodne“.
Usred te grupe je Nigerija, zemlja u kojoj živi 140 miliona ljudi podeljenih između 250 etničkih grupa i dve velike religije islam i hrišćanstvo, a svi oni žive na prostoru veličine dve Kalifornije. Njihovo naftno bogatstvo ne doprinosi značajnijem razvoju zemlje.